Zabrana zlata: Postoji li opasnost od zabrane posedovanja dragocenih metala?

Država je kroz istoriju više puta zabranjavala privatnim licima da trguju i/ili poseduju zlato, ograničavajući ga ili sankcionišući ga zatvorom, novčanim kaznama i administrativnim kaznama. Iznova i iznova ekonomisti upozoravaju na dolazeću zabranu zlata. Ali, da li je takva zabrana zlata zaista realna?

Šta uopšte znači zabrana zlata?

U slučaju zabrane vlasništva nad zlatom, privatna lica su dužna da prodaju svoje zlato (najmanje kovanicama i polugama) državi po fiksnoj ceni zlata.

Samo posedovanje zlatnog nakita i delimično kolekcionarskih novčića obično je legalno do zakonski regulisane gornje granice.
Pored toga, često se sprovodi i zabrana trgovanja zlatom, srebrom i drugim dragocenim metalima, tako da se novčićima i šipkama ne može trgovati, ili samo uz posebnu dozvolu (trgovina).

Istorijske zabrane zlata

Iznova i iznova se u istoriji dešavalo da je posedovanje zlata običnih građana zabranjeno od strane vlasti. Zabrane zlata nikako nisu sprovodile samo autoritarne ili totalitarne države, već i u etabliranim demokratijama.

U ranoj antici, zlato i srebro su često bili zabranjeni ljudima jer im se pripisivala božanska ili kraljevska simbolika.

Međutim, kasnije su zabrane zlata uvek bile sredstvo za kontrolu sopstvene valute ili stiskanje državnih finansija: to je počelo u Cezarovom Rimu, a može se naći oko Kineske imperije i u revolucionarnu Francusku.

Zabrane zlata u 20. veku

Čak i u 20. veku zabrane zlata mogu se naći u brojnim zemljama širom sveta.  U Vajmar Republici, privatno vlasništvo nad zlatom već je bilo ograničeno 1923. Prema nacistima, ne samo da je privatno vlasništvo nad zlatom zabranjeno u Nemačkoj i Austriji, nego je trgovinama takođe zabranjeno da poseduju određene dragocene metale. Nemački "komandosi devizne zaštite" bili su na putu da zaplene ili nasilno kupe zlato, srebro i druge dragocenosti.

Posle rata, pobedničke sile uvele su zabranu zlata, koja je ostala na snazi do 1955.

Posle Drugog svetskog rata zabrane zlata u mnogim zemljama nisu ostale ništa neobično: Indija je 1963. izdala zabranu vlasništva nad zlatom sa ciljem da poboljša sopstvenu deviznu situaciju, a od 1966. godine u Velikoj Britaniji je nekoliko godina bila na snazi zabrana zlata. Britanski državljani su morali da predaju svoje zlato Banci Engleske da bi moglo da se ogradi britanska funta.

Postoji li pretnja od još jedne zabrane zlata?

Istorijski gledano, zabrane zlata obično su imale za cilj rehabilitaciju neizvesnog stanja javnih finansija ili su korišćene kao sredstvo monetarne politike za stabilizaciju sopstvene valute.

Još jednom se mnoge zemlje suočavaju sa ogromnim izazovima: pandemija korone dovela je do ogromnih rezova u ekonomiji i društvu. Da bi se ekonomija vratila na pravi kolosek, države ulažu milijarde, a centralne banke obezbeđuju jeftin novac.  Kao rezultat toga, snabdevanje novcem se sve više naduvava, što će dugoročno dovesti do povećanja inflacije.

S obzirom na to da komercijalne banke sve više prenose negativne ključne kamatne stope na svoje kupce, postoji opasnost da štednja na računu neće postati više nego manja.

Ako izgubite poverenje u druge oblike ulaganja, bežite u sigurno zlato. Isto važi i za novac uopšte. Ako ljudi izgube poverenje u stabilnost valute, zlato postaje valuta "sigurnog utočišta" koja treba da očuva vrednost bogatstva koje su stekli. Na kraju sve, zlato se smatra sigurnim utočištem. Vekovima je zadržavala svoju vrednost.

U cilju sprečavanja takvog leta u dragocene metale, zabrana zlata bi stoga bila prilično zamisliva. Pored toga, to bi bio logičan nastavak zabrane gotovine. Nedavno je bilo više pokušaja EU, ECB i MMF-a da uvedu novčane kapisle. Kritičari, međutim, strahuju da bi takva ograničenja plaćanja gotovinom mogla da budu prvi korak ka potpunoj zabrani gotovine. Takva novčana ograničenja takođe idu ruku pod ruku sa strožim ograničenjima anonimnosti prilikom kupovine zlata.

Po zakonu, u Austriji verovatno već postoje propisi koji bi omogućio sprovođenje zabrane zlata:
Tako, prema Scheidemünzengesetz-u, austrijska kovnica nema pravo samo na "kovanice od mentola i komercijalne novčiće u skladu sa ovim federalnim zakonom i [...] da ih stavimo u opticaj" ali i da ih "konfiskujemo" (Scheidemünzengesetz ~ 2).
U tom smislu, prema Zakonu o deviznom režimu, SNB može da "proglasi pravne transakcije i akte koji podležu autorizaciji ili da ih zabrani u celini ili delimično". (Zakon o deviznom kursu ~ 4 (1)). To se takođe ekspresno odnosi na zlato, tačnije na "fino zlato i alojati zlato (sirovo ili polu-materijalno), zlatnike koji su povučeni iz opticaja ili više nisu podobni za cirkulaciju, kao i na potraživanja i obaveze za isporuku zlata" (Zakon o deviznom tržištu ~ 1 (1) 5).

Šta govori protiv zabrane zlata

Iako su zabrane zlata često bile profitabilne za državu, istorija takođe pokazuje da je takve zabrane vlasništva uvek bilo veoma teško sprovesti. Mnogi građani su radije krili svoje zlato nego da ga predaju zvaničnim telima, a trgovina zlatom i srebrom cvetala je čak i kada je bila zabranjena.

Ne samo da bi zabrana vlasništva nad zlatom bila ogromno zadužujuće kršenje ustavom zagarantovanih imovinskih prava, nego bi sprovođenje takve mere zahtevalo drastične mere i verovatno bi bilo izuzetno nepopularno kod birača.

U cilju pristupa imovini svojih građana danas, postoje mnogo efikasniji načini i sredstva za državu od zabrane zlata. Zapravo, druge klase imovine – bankovni računi, računi za starateljstvo, ali i nekretnine – takođe su mnogo direktnije izloženi državnom shvatanju nego što je to slučaj sa privatnim rezervama zlata i stoga su mnogo vrednija meta vladinih prinudnih mera.

Takve mere se kreću od jednostavnog povećanja poreza ili uvođenja novih obaveznih levija, do zabrane trgovanja određenim finansijskim proizvodima, do iznenađujuće promene valute.

Fizičko zlato: Bezbedno čak i ako je zlato zabranjeno

Čak i ako vam se čini da je zabrana zlata malo verovatna, ako želite da zaštitite svoju imovinu kupovinom zlata, definitivno bi trebalo da kupite fizičko zlato u vidu zlatnika i zlatnih poluga. Ovo je jedini način da se bezbedno pobegne državi čak i u slučaju zabrane.

Da ne bi ostavljali tragove, preporučljivo je i anonimno kupovati zlato. U Austriji je trenutno (još uvek) moguće trgovati zlatom do 9.999 evra potpuno anonimno, u Nemačkoj i drugim zemljama EU ovaj limit anonimnosti je već znatno manji.

Uz pomoć zlata, visoka vrednost se može koncentrisati na relativno malom prostoru i samim tim ne samo lako skladištiti ili sakriti, već i relativno lako transportovati.

Međutim, kada skladištite, imajte na umu da zlato možda neće uvek biti dostupno u sefu i da domaće banke takođe zahtevaju identifikaciju.
Ako se plašite zabrane zlata, sigurnije je da je čuvate kod kuće – na sigurnom ili dobrom mestu za skrivanje. Skladištenje u inostranstvu takođe se može zamisliti kako bi se zaštitilo zlato od državnog pristupa.

Prilikom apoen za ulaganje u zlato, specifična situacija kupca je uvek relevantna. Gruba apoen – kao što je nekoliko velikih barova – isplativija je, ali manja apoen u novčićima i barovima ne samo da može da se podeli na nekoliko skrovišta, već se može pretvoriti i u novac pojedinačno ako dođe do najgoreg.