Da li ograničenje anonimnih plaćanja dolazi i kod nas?
Komisija EU već dugo želi da uvede jedinstveni gornji limit za gotovinsko plaćanje u iznosu od 10.000 evra u svim zemljama članicama. Trenutno postoji još jedan odgovarajući avans. U skoro polovini zemalja EU već postoje maksimalni iznosi za plaćanje gotovinom.
Za Austriju su i Ministarstvo finansija i Narodna banka do sada kategorički odbijali uvođenje novčane kape. Ali koliko dugo жe tako ostati?
Zašto bi plaćanje gotovinom uopšte trebalo ograničiti?
Evropska komisija i drugi zagovornici novčane kape tvrde da je to važan građevinski blok u borbi protiv pranja novca, utaje poreza i finansiranja terorista.
Kritičari, međutim, strahuju da bi gornja granica mogla da bude prvi korak ka potpunom ukidanju gotovine . Na kraju svega, potpuna transparentnost i providnost bi bili mogući samo kada bi sve funkcionisalo samo digitalno.
Stroga pravila igre već važe u mnogim zemljama EU. U Francuskoj i Portugalu, na primer, samo maksimalno 1.000 evra u kešu i anonimno može da promeni vlasnika. Plaćanje gotovinom je najstriktnije regulisano u Grčkoj, gde je cenzus već 500 evra.
U Nemačkoj, koja je takođe prilično gotovinski savitljiva, ne postoji deklarisani gornji limit, ali identitet kupca takođe mora da bude zabeležen tamo za uplate preko 10.000 evra.
Šta imamo u kešu: Dobri razlozi protiv zabrane gotovine
Oni vole svoj novac. Istraživanja pokazuju da je gotovina poželjan način plaćanja u Austriji i Nemačkoj, iako je upotreba gotovine zapravo opala tokom pandemije COVID-a. Ipak, prema istraživanjima Austrijske narodne banke , skoro 60 odsto Austrijanaca bi želelo da se gotovina zadrži u "svom trenutnom značenju" čak i posle Korone. A postoje i dobri razlozi da nastavite da plaćate gotovinom:
1. Gotovina znači ličnu odgovornost
Keš nam pomaže da naučimo ličnu odgovornost. Samo baveći se gotovinom dobijamo osećaj koliko novac zapravo vredi.
Nije uzalud da nam se džeparac isplati u obliku novčića kao deca. Da naučimo koliko je 1 evro, a koliko 10 evra. Takođe učimo da ne možemo da potrošimo više nego što imamo.
Ako se uplate uplaćuju samo digitalno, a novac je samo broj na ekranu, onda se i pregled i referenca na novac brzo gube. Bez fizičkih novčića i novčanica u novčanicima, mnogi mnogo lakše upadaju u zamku duga.
2. Keš je za svakoga
Digitalna rešenja svakako treba dočekati i u mnogim aspektima znatno olakšati život. Ali digitalni način bi trebalo da bude samo jedna opcija među nekoliko.
Na kraju svega, pandemija je tek nedavno pokazala da digitalna rešenja ne funkcionišu podjednako dobro za sve. Koliko nas je moralo da podrži roditelje i bake i deke prilikom registracije preko interneta za Korona testiranje ili vakcinaciju?
Plaćanje mora biti što jednostavnije i "bez barijere". A ovde se keš jednostavno dokazao tokom vekova. Svako dete i baka mogu da plate novčanicom.
3. Zbogom slobodi: Bez keša u nezrelo
"Novac je skovana sloboda", već je znao ruski pisac Fjodor Dostojevski. Ali naše lične slobode, čak i naša osnovna prava, postaju sve ograničenije. Prvo, mere protiv terorizma koje su nas građane učinile sve transparentnijim državnim organima posle 9/11 i napada posle toga, istovremeno gotovo potpuni nadzor svih naših aktivnosti na internetu od strane privatnih korporacija i konačno masovna ograničenja naših ustavnih osnovnih prava u svetlu Kovidovih mera.
Sve više nas lišavaju slobode. Smatra se da je građanin nezreo, nesposoban da sam donosi prave odluke. Ograničavanje gotovine bio bi samo još jedan korak u tom pravcu.
Ali bez obzira da li želite da platite gotovinom, digitalno, karticom ili kreditnom karticom, ne bi trebalo da dozvolimo da nam ovaj besplatan izbor bude oduzet!
4. Građani pod opštom sumnjom
Ograničenje ili, dugoročno gledano, čak i ukidanje gotovine takođe znači da su svi stavljeni pod opštu sumnju. Ali nije svaka osoba koja više voli da plaća gotovinom angažovana na pranju novca ili je terorista. Zato što su ovi krugovi odavno pronašli potpuno različite načine da prebace svoj novac.
Činjenica da bi ograničenje besplatnih transakcija plaćanja otežalo pranje novca i terorizam je prevara, kao što pokazuje godišnja statistika Kancelarije za izveštavanje o pranju novca.
Efikasnost i samim tim stepen prava na postojanje ogleda se u osuđujućim presudama – uprkos strožoj pravnoj situaciji, koja sudijama daje više prostora za manevrisanje – u osuđujućim presudama: 3500 izveštaja se poredi sa 63 osuđujuće presude. To je 1,8%.
To zauzvrat znači da 98,2 odsto rezultira oslobađajućim presudama, odbačenim ili nepočinjenim suđenjima.
A kapa na gotovinskom plaćanju neće sprečiti ludaka da kupi mitraljez na crnom tržištu i da se pomuči sa njim.
Umesto toga, ograničenje gotovinskih transakcija pre svega bi uticalo na nevine građane.
5. Samo gotovina štiti privatnost
Oni vode kampanju protiv prikupljanja podataka tehnoloških kompanija. Međutim, kada je reč o plaćanjima, privatnost je izgleda zanemarljiva.
Na šta trošite novac, sve je na vama. Privatno je i treba tako da ostane. I samo pravo plaćanje gotovinom to može da garantuje! Za svaku drugu transakciju, banka, pružalac platnih usluga, kompanija za kreditne kartice ili čak direktno država čita zajedno.
Argument da oni koji nemaju čega da kriju nemaju čega da se plaše samo nas vraća na temu opšte sumnje.
6. Gotovina je bezbedna
Načini digitalnog plaćanja mogu biti ispucani. Iznova i iznova se dešava da se podaci o kreditnim karticama pojavljuju na netu ili da su računi ispražnjeni od strane prevaranata.
Danas se, međutim, gotovinom može manipulisati o velikom trošku i teško da se može falsifikujeti zbog novih funkcija falsifikovanja.
7. Gotovina kao skladište vrednosti
Zahvaljujući monetarnoj politici vlada i centralnih banaka, novac postaje sve manje vredan:
Gotovina ne pomaže protiv inflacije (za razliku od investicije u zlato i srebro), ali ako gotovina više ne postoji i finansijska sredstva budu dostupna samo digitalno, građani teško da bi imali bilo kakav prisest u odnosu na finansijsku arbitrarnost finansijske industrije i vlada.
Na primer, bivši šef Erste banke Andreas Trejhl smatra da je zabrinutost oko gotovine opravdana, jer je negativne kamatne stope mnogo lakše sprovesti ako postoje samo elektronski bilansi.
Da li i u Austriji postoji pretnja od novčane kape?
Austrija je za sada jedna od najliberalnijih zemalja članica EU u pogledu plaćanja gotovinom. Gernot Blümel je odbacio predlog komesara EU za finansijska tržišta Maireada McGuinnessa da se u maju 2021. uvede gornja granica od 10.000 evra.
Međutim, pokazalo se u državnom parlamentu Donje Austrije, na primer, da ograničenje plaćanja gotovinom imaju i njegovi obožavaoci u Austriji. Zeleni u Donjoj Austriji su se, na primer, odlučno izjasnili u korist limita od 10.000 evra, a SPÖ i NEOS bi bar bili za uvođenje gornje granice.
To postavlja pitanje koliko dugo mala Austrija može da se suprotstavi zahtevima EU. U drugim oblastima već imamo stroža pravila koja su nastala kroz implementaciju zahteva EU: Ako želite da kupite zlato u Austriji, to možete učiniti samo anonimno do 10.000 evra, nakon čega mora da se zabeleži identitet kupca.
Činjenica da je Austrija i dalje tako slobodna kada je reč o gotovini takođe je posledica osetljivosti njenih građana. Trenutno je u fazi podrške i referendum "ZA NEOGRANIČENO PLAĆANJE GOTOVINOM", za koji su inicijatori već prikupili više od 73.000 potpisa.
