Širom sveta kruže glasine o ukidanju gotovine. Kritičari kažu da bi to bilo ravno eksproprijaciji. Ima li razloga za zabrinutost? Barem su novčana ograničenja već realnost u mnogim zemljama EU.
Bez gotovine i besplatno – ili monetarno ropstvo u stanju nadzora?
"Novac je skovana sloboda", rekao je čuveni ruski pisac Fjodor Dostojevski o novcu već u 19.
Kritičari, s druge strane, žele da vrše "veću kontrolu nad građaninom" zabranom gotovine. Dobijanje pristupa narodnom novcu je cilj svih vlada, ali gotovina izražava nezavisnost i slobodu, a to je vredna roba.
U svetu digitalnih plaćanja, s druge strane, svaka transakcija se može pratiti za banke, finansijske kompanije i državu, digitalna finansijska sredstva su transparentno vidljiva svima i, poslednje, ali ne i najmanje važno, postoji i – ili čak posebno – opasnost u digitalnom svetu da će virtuelni novac jednostavno biti ukraden.
Austrija: Trend ka ubrzanju plaćanja bez gotovine
Austrija je i dalje jedna od najboljih zemalja u gotovini. Prema studiji ING-Diba iz 2019. godine, samo jedan od deset Austrijanaca bio bi spreman da radi bez gotovine u potpunosti. Bivši šef Švajcarske narodne banke, Ewald Nowotny, stoga je govorio iz srca mnogih kada je rekao: "Keš će nastaviti da igra ključnu ulogu u ekonomiji. Apsolutno smo protiv bilo kakve prinude na pitanje šta koristim kao sredstvo plaćanja."
Ipak, proporcija bezgotovinskih plaćanja nedavno je konstantno rasla i u Austriji , takođe zbog moderne mogućnosti "zgodnog" beskontaktnog plaćanja preko NFC-a. Sve veća proporcija onlajn kupovine, gde se plaćanje bez gotovine retko izbegava, takođe obezbeđuje da se proporcija bezgotovinskih transakcija povećava.
Na kraju, ali ne i najmanje moguće, pandemija Korone navela je mnoge građane da se odlože gotovinom prilikom plaćanja u prodavnicama i umesto toga plaćaju karticom. SB UN je bar preporučila izbegavanje gotovine i beskontaktno plaćanje tokom krize COVID-19 . U Velikoj Britaniji je već evidentno da će ovo odricanje od gotovine verovatno biti održivo za mnoge ljude.
Zabrana gotovine u interesu vlada i finansijske industrije
Potpuna zabrana gotovine u Evropi bila bi zapanjujuća, na kraju svega, novčanice evra su legalan tender u evrozoni, obezbeđen Sporazumom EU. Ili je?
Već dugo postoje ograničenja upotrebe gotovine u EU i evro-Evropi. U Francuskoj i Portugalu, na primer, samo 1.000 evra, u Španiji najviše 2.500 evra, a u Italiji ili Belgiji najviše 3.000 evra u kešu – a samim tim i bez provere identiteta – može da promeni vlasnika. Dakle, novčana ograničenja su već realnost. I to je slučaj u većini zemalja EU. Najskorije, u januaru 2021. godine, ponovo su se pojavila razmatranja o uvođenju gotovinske kape od 10.000 evra za sve zemlje članice.
Pravila o tome koliko gotovine smete da ponesete sa stobom prilikom ulaska u zemlju takođe služe kao novčana ograničenja. Izgovor je jednostavnija registracija "upadljivih kretanja novca" u borbi protiv pranja novca, ali u stvarnosti se radi i o kontroli kapitala.
U ovoj kampanji protiv "pranja novca i terorizma", nota od 500 evra je naravno ukinuta 2016. U početku, novčanice koje su bile u opticaju trebalo je da ostanu važeće, ali bi u jednom trenutku postale nevažeće u platnim transakcijama i onda bi mogle da se razmenjuju samo u nacionalnim bankama – verovatno radi dokaza o poreklu. Da li će novčanica od 200 evra biti sledeće ukinuta piše se u zvezdama.
U bezgotovinom društvu, negativne kamatne stope se lakše sprovode
Više od 10 godina Evropska centralna banka (ECB) naplaćuje kaznenu kamatu na novac koji banke skladište u centralnoj banci umesto da ga koriste za pozajmljivanje kompanijama i pojedincima.
Naravno, banke žele da prenesu te negativne kamatne stope kupcima, ali ako bi se takve kaznene kamatne stope iznenada prenele običnim građanima u velikom obimu, verovatno bi došlo do bankarskog trčanja i ljudi bi pokušali da gomilaju svoju imovinu kao gotovinu.
Zatvorene banke – kao i tokom krize evra u Grčkoj ili na Kipru – tada su poslednja radikalna mera koja je ostavljena vladama da kontrolišu kapital naroda.
Naravno, patnja i nedaće, ali i neredi, pljačka i rezultujuća ograničenja slobode su više od mogućih posledica. Političari se, s druge strane, naoružavaju od 2007. godine – Eurogendfor je visoko naoružana paravojna intervencionistička snaga na nivou EU, opremljena dalekosežnim nadnacionalnim pravima da obnovi "red i zakon" kada nacionalni izvršni direktor više ne može (ili ne želi) to da uradi.
Međutim, da nema gotovine i da je sva imovina digitalna i samim tim se može ponovo privoleti, građani bi imali malo podrške u odnosu na finansijsku arbitrarnost finansijske industrije i vlada. Čak i nedavno penzionisani generalni direktor Erste banke Andreas Trejhl smatra da je zabrinutost oko gotovine opravdana, jer je negativne kamatne stope mnogo lakše sprovesti ako postoje samo elektronski depoziti.
Samo oni kojima je dozvoljeno da imaju gotovinu mogu da kupe zlato ili srebro anonimno u bilo kom trenutku. I to se može iskoristiti da se zaobiđu strašne "negativne kamatne stope" – kako na nezadovoljstvo centralnih banaka.
Da li je keš previše nebezbedan?
Bivša komesarka EU za pravosuđe Martina Reicherts ustvrdila je da bi zabrana gotovine eu bila "bezbednija, jer niko više ne mora da se plaši pljački". I to u doba hakovanja i sajber napada.
Međutim – zar ne izgleda kao da jedan pljačkaš želi da ospori plen drugog? U pljaиki, samo novac koji imate sa s vama moћe biti ukraden.
Ako političari odluče da "naplate račune" od svih bankarskih kreditora, ovo je digitalna pljačka koja može da isprazni čitave račune. Onda čak ni gnezdo jaje ne ostaje ispod jastuka!
"Gotovinu treba zabraniti, kako bi došlo do okončanja pranja novca", rekao je Reicherts. Pored toga, komesar EU za pravosuđe objasnio je "da su trgovina narkoticima, neprijavljen rad i utaja poreza mogući samo putem gotovine. Međutim, niko ne mora da strahuje za svoje novčane vrednosti, čak i ako keš treba zabraniti preko noći, jer ako imate gotovinu na visokoj ivici, možete je odneti u banku u bilo kom trenutku." Ukljuиujuжi i dokaz odakle novac dolazi, naravno.
Obezbeđivanje novca je preskupo za banke
Pored državnih aktera, bankarski lobi i finansijska industrija takođe imaju interes da ukinu gotovinu. Banke se žale na to koliko je skupo obezbediti gotovinu i ukazati na podatke kao što je studija "Troškovi gotovine" Istraživačkog centra za finansijske studije u Berlinu, prema kojoj ekonomski troškovi snabdevanja gotovinom naleće na milijarde.
Sa druge strane, troškovi za platni sistem zasnovan na karticama "samo" bi bili u rasponu od milion evra. Svako ko se bavio digitalizacijom makar malo zna da su podaci moć ovih dana.
Sva plaćanja koja su bezgotovina, a samim tim i digitalna, bilo putem plaćanja Maestro karticom, NFC čipom, kreditnom karticom, PayPal, ApplePay .... ili se samo kandiduje kao bankovni transfer ili direktno zaduženje, neko u pozadini prikuplja podatke o nama građanima. U kombinaciji sa drugim podacima, sve više postajemo transparentni ljudi koji su toliko transparentni da kompanije i država znaju više o nama nego što bi iko od nas želeo.
Šta je sledeće? Zabrana zlata?
Iznova i iznova je postojala zabrana zlata, čak i u demokratskim zemljama, koje su privatnim licima zabrane da poseduju, kupuju i prodaju zlato. Zlato je obično imalo za cilj da služi državi kako bi obezbedila i stabilizovala sopstvenu valutu "pravim vrednostima".
Pre nekoliko godina nacionalne banke su ponovo počele da kupuju zlato – jer se dragoceni metal danas smatra međunarodnom rezervnom valutom više nego ikada ranije. Ovo je paradoks sam po sebi, jer sa jedne strane žele da oduzmu građaninu sve "materijalno" u smislu novca, ali garancija za "novac", koji navodno postoji samo virtuelno, jeste – zlato. A to, zauzvrat, ima vrednost samo ako postoji materijalno.
Dok je 2009.
Amerikanci, međutim, nikada nisu obećali da neće prodavati svoje zlato, a njihova imovina će (navodno) ostati kakva jeste. Rusija i Kina su trenutno najzavidniji kupci zlata, ali su to počeli da rade oko 2010. Austrijska narodna banka je 2018. godine takođe donela najmanje polovinu austrijskog zlata u Beč iz inostranstva.
Obezbeđivanje imovine zlatom
Što se tiče vlasništva nad zlatom, trenutno nema zabrana ili ograničenja, ali ima što se tiče kupovine zlata. Jer, čim vrednost zlata pređe 10.000 evra, anonimna kupovina zlata više nije moguća. Jer onda stupa na snagu Austrijski zakon o pranju novca (kao primena Direktive EU o pranju novca).
Trgovci zlatom kao što je Gold & Co imaju zakonsku obavezu da zabeleže podatke svojih kupaca. Ti podaci se potom moraju zadržati sedam godina i predati na zahtev nadležnih.
Istovremeno, propis u Austriji sa limitom anonimnosti od 10.000 evra i dalje je umeren za razliku od drugih zemalja EU. U Nemačkoj je, na primer, ovaj prag bio samo 2000 evra od 2020.
Savetujemo našim klijentima da 10-20% svoje imovine ulože u zlato i tako ih ograde. U prošlosti je pravilo palca bilo da treba uložiti 5-10% u zlato. U ovom trenutku, međutim, savetujemo vam da udvostručite ili utrostručite – ali ne više! Ne posedovati zlato je jednako neponovljivo kao i ulaganje previše novca u zlato.
Pogled u sumornost?
Činjenica je da ideja da moramo da živimo bez novca plaši mnoge ljude. "Digitalizovani tiraž novca" je samo simptom potpuno "veštačkog" društva, mnogi veruju – i s pravom se pitaju šta su zapravo uradili, da treba da budu "kriminalizovani" i nadgledani preko table. Pa zašto onda "kažnjavati" celokupno stanovništvo, na primer zabranom gotovine?
Čak i ako političari i zvaničnici više puta tvrde da niko nema nameru da ukine ili čak zabrani gotovinu, treba ostati oprezan! Ostaje da se vidi da li će zaista doći do zabrane gotovine ili ne.
Parking - Besplatan u dvorištu