Šta utiče na cenu zlata
Sa skokom cene zlata u leto 2019, zlato kao investicija ponovo se vratilo u oči javnosti. Ne samo da je više ljubitelja zlata bilo zainteresovano za dragoceni metal, već i za "normalne" investitore, razvoj cene zlata iznenada je ponovo delovao krajnje interesantno.
Globalna cena zlata zasnovana je na ceni zlata Londonske asocijacije za tržište bulliona (LBMA). Ovaj vodeći princip precizira vrednost američkih dolara na kojima se trguje gramom zlata. Na osnovu pravih transakcija, kompjuteri svake sekunde izračunavaju cenu zlata i ažuriraju zlatnu tačku. Sistem je 2015. godine zamenio tradicionalno sređivanje zlata, u kojem su predstavnici pet banaka LBMA poluga odredili cenu od 1 unce zlata dva puta dnevno.
Ovi faktori utiču na cenu zlata
Igra ponude i potražnje, fizički kao i u derivatima (= "papirno zlato") prisutna u 200 puta izobilju, utiče na cenu i može dovesti do toga da u kratkom vremenskom periodu u velikoj meri varira. Cena zlata se zatim naziva "nestabilnom". U ovom članku ćemo pokušati da nabrajamo najvažnije faktore koji utiču na opštu cenu zlata. Jasno razdvajanje često nije tako lako.
Equity Markets & Global Economy
U osnovi, zlato se smatra sigurnim utočištem u kriznim vremenima. Zlato se može koristiti za hedž imovinu i tako ih spasiti od kriza. Ako dođe do recesije, ili ako bude sve više znakova makroekonomskog usporavanja na berzama, investitori vole da beže u dragocene metale. Profit ostvaren od visokorizičnih berzanskih investicija potom se ulaže u zlato. Povećana potražnja za zlatom, srebrom i drugim investicionim metalima potom podstiče cene i samim tim dovodi do porasta cene zlata.
Međutim, sve dok postoji mogućnost brzog profita i visokog prinosa na berzama, investitori radije ulažu svoj novac u akcije, obveznice i druge finansijske proizvode. Cena zlata tada opada ili stagnira.
Naravno, odlučujući faktor je situacija na vodećim tržištima u SAD, EU i Aziji.
Monetarna politika, kamatne stope & inflacija
Tesno isprepletane sa razvojem globalne ekonomije, monetarna politika vodećih zemalja i njihovih centralnih banaka takođe igra odlučujuću ulogu u ceni zlata.
Iznad svega, američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka pokušavaju da utiču na ekonomsku situaciju svojim ključnim kamatnim stopama.
U zavisnosti od toga da li ključne kamatne stope tada rastu ili padaju, na cenu zlata reaguje i cena zlata. S obzirom da zlato ne donosi nikakve prihode od kamata, drugi oblici investicija mogli bi više da se vredne kada kamatne stope porastu. S druge strane, kada su kamatne stope niske ili padaju, zlato može delovati privlačnije, što dovodi do veće potražnje, a samim tim i do rasta cene.
Generalno gledano, vlade i centralne banke insistiraju na blagoj inflaciji (cilj inflacije ECB i FED je 2 procenta). Povećanjem zaliha novca, valuta tada gubi kupovnu moć.
Pre 30 do 40 godina cena zlata je bila oko 350 USD po unci troje; danas je cena (početkom novembra 2019. godine) oko 1.500 USD. To pokazuje da kupovna moć zlata ostaje stabilna, dok papirne valute sve više gube kupovnu moć. Povećana inflacija ima pozitivne efekte na cenu zlata jer investitori cene funkciju očuvanja vrednosti zlata.
Američki dolar
Kao što je gore napomenuto, cenom LBMA zlata, iako se sprovodi u Londonu, trguje se američkim dolarima. Stoga trenutni kurs dolara, kao i njegov odnos prema evru, takođe utiču na razvoj cene zlata. Stoga, po pravilu palca, koji se takođe može primeniti obrnuto, primenjuje se sledeće:
Jak dolar ima negativne posledice na razvoj cene zlata, ako je dolar slab, cena zlata raste. Isto je i sa evrom: kada je evro slab, zlato postaje skuplje u evrozoni.
Zato smo videli nove visine svih vremena u evrozoni – dolar je i dalje neprekinut.
Razlog za to je što evropski i azijski kupci koriste kurs i investiraju u zlato, posebno kada je kurs dolara slab. Pored dolara, uloge igraju i druge valute, kao što su evro ili jen, kao i njihov odnos deviznog kursa prema dolaru.
Geopolitika & Krize
Takođe je rečeno da geopolitički događaji igraju značajnu ulogu u razvoju cene zlata. Nedavno su, na primer, razmotrene tenzije između SAD i Irana kao pokretača cene zlata.
Međutim, po pravilu, geopolitički sukobi imaju samo indirektan uticaj na cenu zlata, s obzirom da takve krize imaju tendenciju da utiču na tržišta deonica i obveznica, što se zauzvrat odražava na cenu zlata. Cena nafte je i ovde često igrala ulogu u prošlosti, posebno u pogledu sukoba na Bliskom istoku. Trgovinski sukobi, poput trenutnog trgovinskog rata između Donalda Trampa i Kine i Evrope, verovatno će imati mnogo jasniji uticaj.
Po pravilu palca, čim se pojave ekonomske ili mirovne neizvesnosti, cena zlata neminovno raste.
Ponuda & potražnja
Svi ovi faktori utiču na cenu stimulisanjem ponude i potražnje u određenom pravcu. Pored ovih spoljnih, ekonomskih i političkih aspekata, postoje, naravno, i "unutrašnji" tržišni mehanizmi koji utiču na cene.
S jedne strane, postoji potražnja industrije. Najveći kupac / potrošač fizičkog zlata je i dalje industrija nakita. Odgovoran je za nešto više od polovine potražnje za zlatom.
S druge strane, ponašanje velikih investitora i centralnih banaka takođe može biti odlučujuće. Od centralnih banaka i privatnih banaka se traži da polože određeni procenat svoje novčane vrednosti u zlatu. Posebno u turbulentnim vremenima na finansijskom tržištu, banke, kao i države kupuju velike količine zlata. Iznad svega, Rusija i Kina godinama vode, pretvarajući rezerve američkog dolara u zlato.
Kupovina ili prodaja od strane velikih investitora – pre svega zlatnih fondova, izdavaoca zlatnih sertifikata ili robe kojima se trguje na berzi (ETC) – takođe utiču na cenu.
Sa strane snabdevanja, naravno, koliko je "novog" zlata minirano u rudnicima takođe igra ulogu.
Rudari zlata mogu da utiču na cenu zlata ograničavanjem snabdevanja i rudarstva ili prodajom manje zlata.
Međutim, postoji i recipročan odnos između obima proizvodnje i cene zlata. S obzirom na to da je sve manje ležišta zlata u zemlji i da ove postaju sve teže i samim tim skuplje za vađenje, iskopavanje nekih naslaga se isplati samo od određene cene zlata.
Recikliranje zlata, s druge strane, pojačava cenu zlata u pozitivnim vremenima. Kada je cena zlata visoka, više zlata obično trguju potrošači i preduzeća. Zlato dobijeno od reciklaže obično čini između jedne trećine i jedne polovine.
Da li se odvijaju manipulacije cenom zlata?
Da, matematički je i empirijski dokazano da se cenom zlata manipuliše od 1993. Prvo fizički od strane banaka nasilnika, koje su pozajmljivale zlato od centralnih banaka. Kasnije, samo – i pre svega mnogo efikasnije – u papirnom obliku zlata, takozvani "derivati". Iznad svega, učesnici na tržištu koji imaju velike količine zlata – obično u obliku zlatnih poluga ili u sekuritizovanom obliku – mogu svesno da utiču na razvoj cene zlata: Na primer, centralne banke ili rudarske kompanije imaju mogućnost da izazovu kratku prodaju ili povećaju proizvodnju pozajmljivanjem zlata kako bi snizili cenu zlata. Ako, sa druge strane, cena zlata krene naviše, centralne banke će kupiti više zlata, dok će operateri rudnika ograničiti njihovu proizvodnju.
Pored toga, manipulacija cenama zlata može biti uzrokovana valutama: Ako se odnosom između evra / USD manipuliše u korist dolara, to takođe ima negativan uticaj na cenu zlata (pogledajte gore). Međutim, uprkos ovim mogućnostima manipulacije, zlato je i dalje jedna od najbezbednijih investicionih opcija koje su trenutno dostupne.
Kupovina zlata – Vredi li investirati u dragoceni metal?
Postoje neki nagoveštaji da će cena zlata nastaviti da raste. S jedne strane, jedva da se otkrivaju velike naslage zlata. Redak dragoceni metal dostupan je samo u veoma ograničenim količinama na našoj planeti. Istovremeno, potrošnja zlata u proizvodnji elektronske robe kao što su mobilni telefoni, ali i potražnja za investicionim zlatom, konstantno raste.
Ako želite da ulažete u zlato, hedžite se od progresivnog pada kupovne moći papirnih valuta. Papirni novac može da se štampa po svojoj volji, kao što to stalno rade američke Federalne rezerve ili ECB kako bi "stimulisali ekonomiju". Međutim, u stvarnosti, ovo povećanje zaliha novca znači devalvaciju postojećih sredstava. To znači da kroz devalvaciju novca (=inflacija/gubitak kupovne moći), dugovi postaju manji, ali i štednja.
Novac ima svoju vrednost samo kroz poverenje ljudi koji sa njim plaćaju u sistemu, državama i bankama. Njena vrednost se zasniva samo na obećanju, ali je zapravo obećavajuće. Ali se ponaša i kao promiskuitetna nota ako je dužnik švorc – to je bezvredno.
Ako ovo poverenje istekne, svaka vrednost se približava svojoj suštinskoj, odnosno stvarnoj vrednosti koju ima odgovarajući objekat.
Novac je napravljen od papira i shodno tome ne vredi više od papira na kome se štampa, nekretnine se odlaћu od mehura nekretnina, akcije ili prilaze papirnoj vrednosti ili prilaze stvarnoj vrednosti dotiиne kompanije, a – zlato ostaje zlato – unce ima o kupovnom moжi dobrog muљkog autfita. To je oduvek bio slučaj, i uvek će tako ostati, bez obzira šta bankari ili političari kažu.
Mehr Tipps finden Sie unter „Geld richtig in Gold anlegen“. Bei Fragen rund um das Thema Edelmetalle (Gold, Silber, Platin und Palladium) können Sie uns gerne jederzeit kontaktieren oder in eine unserer Filialen im 9., 3. bzw. 22. Bezirk vorbeikommen. Wir freuen uns auf Sie!
