Zbog pandemije i mera protiv nje, već smo u ekonomskoj recesiji. Ekonomija u praktično svim industrijalizovanim zemljama propala je prošle godine, a nazire se i negativan rast u 2021.
Vlade i centralne banke aktivno pokušavaju da se suprotstave ovoj krizi, upumpavši nezamislive sume novca u ekonomski ciklus i držeći kamatne stope ispod nule. Kao rezultat tih mera, inflacija preti da uništi bogatstvo običnih građana.
Šta inflacija uopšte znači?
Inflacija opisuje opšte povećanje inflacije. Roba i usluge postaju sve skuplje, odnosno kupovna moć novca opada. Ukratko, novac na berzi ili u banci postaje manje vredan. Inflaciju mogu aktivno da kontrolišu centralne banke. To je zato što centralne banke kontrolišu koliko je novca u ekonomskom ciklusu kroz njihovu kamatnu stopu i monetarnu politiku. Što je veće snabdevanje novcem i što su niže ključne kamatne stope, veći je rizik od inflacije.
Iako je održavanje stabilnosti cena primarni cilj mnogih centralnih banaka, kao što je Evropska centralna banka (ECB), neznatna inflacija (zvanični cilj stope inflacije od dva odsto) je svakako poželjna. Na kraju svega, ekonomisti se plaše suprotnog od inflacije, deflacije, čak i više. Jer, kada cene padnu, potrošači i kompanije guraju svoje odluke o kupovini sve dalje i dalje u budućnost u nadi da će biti još niže cene.
Kriza i inflacija
U cilju suprotstavljanja krizi finansijskog i suverenog duga posle 2008.
Zbog ključnih kamatnih stopa od nula i negativnih kamatnih stopa, trebalo bi da bude neprivlačno da komercijalne banke ostavljaju novac kod centralne banke. Umesto toga, kompanije i potrošači trebalo bi da budu u mogućnosti da se jeftino zadužuju, što bi trebalo da stimuliše ekonomiju ili da je održi u trci.
Kroz vladine programe spasavanja i ekonomskog stimulisanja, države su takođe pumpale i nastavljaju da upumpavaju ogromne količine novca na tržište.
Politika niskih kamatnih stopa i inflacija zaliha novca (kvantitativno ublažavanje) koriste se kao sredstvo protiv krize. Međutim, to takođe povećava rizik od inflacije.
Kriza korone: recesija i inflacija
Sada ECB, FED i Co vode svoju kamatnu stopu i monetarnu politiku više od decenije. Uvek su postojali glasovi koji upozoravaju na inflaciju. Ipak, do scenarija do sada nije došlo. Šta je onda drugačije?
Posle finansijske krize 2008. i krize evra i suverenog duga – posebno su pogođene zemlje južne Evrope: Grčka, Španija, Italija i Portugal – politika monetarnih i kamatnih stopa zapravo je pomogla da se stvari "preokrenu".
Međutim, posle toga se nisu usudili da okončaju ovu vrstu monetarne politike: novac je ostao jeftin. Međutim, novac se manje slivao u realnu ekonomiju nego što su ga investitori i investitori koristili za investiranje na berzi.
S obzirom na to da se "višak" novca slio uglavnom na finansijsko tržište i nije dostigao mase ljudi, inflacija je takođe bila ograničena.
Zbog koronarne krize i preduzetih mera za suprotstavljanje pandemiji, sada smo ponovo u recesiji. I opet, vlade i centralne banke upumpavaju ogroman novac u ekonomiju. Ovog puta, međutim, ne u vidu kredita, već sve više u vidu direktnih grantova, subvencija i gotovine na računima ljudi. Sa jasnim ciljem da se potrošnja održi (= "novac iz helikoptera").
Ako se taj novac zaista sliva u potrošnju, verovatno će doći i inflacija.
Veliku sumu novca centralne banke donosi pokretanjem štamparske kuće, što se takođe može videti u ukupnoj novčanoj zalihi (M3). Samo u SAD, snabdevanje novcem povećano je za četvrtinu u 2020. A i u Evropi se snabdevanje novcem pomnožilo sa oko 4 triliona evra (kraj 2019) na 11 triliona evra (kraj 2020).
Šta inflacija znači za štednju?
Za običnog građanina, inflacija znači da finansijska sredstva vremenom gube na vrednosti. Čim banke – neke to već rade – prenesu negativne ključne kamatne stope na štednju, novac na računu gubi još veću vrednost.
Za klasičnog prosečnog građanina sa imovinom na štednom računu, to znači jezivu eksproprijaciju.
Kada novac izgubi kupovnu moć, neophodno je uštedeti ono što se može uštedeti. U cilju zaštite sopstvene imovine, štediše i investitori mogu da koriste opipljiva sredstva: pored nekretnina, među njima su dragoceni metali kao što su zlato i srebro.
Zlato se smatra najstabilnijom valutom od svih. Zlato je stoga pogodno kao "ekonomska samoodbrana". Odbrana od devalvacije vaših finansijskih sredstava.
Naročito u vreme napredovanja devalvacije valute, zlato nudi sigurnost i služi kao sidro inflacije.
Za razliku od novca, danas možete sebi da priuštite istu stvar sa određenom količinom zlata kao pre sto godina: Dobro poznat primer za to je visokokvalitetno dvodelno muško odelo – danas, pre 50, 100 ili čak 150 godina, uvek ste dobili dobro muško odelo za ekvivalent od 1 unca zlata.
Gold Price & Inflation
U vreme povećane inflacije ili čak sa povećanim rizikom od inflacije, investitori sve više beže u "zlato iz sigurnog utočišta". U skladu sa tim, cena zlata takođe raste zbog ove sve veće potražnje.
Pored toga, zbog toga što stabilnost vrednosti zlata, za razliku od gubitka kupovne moći evra ili dolara, menja odnos između valuta i cene zlata.
Stoga je za očekivati da će cena zlata nastaviti da raste i u narednim godinama. Na primer, analitičari glavne banke Goldman Saks očekuju cenu zlata od 2300 dolara ove godine, dok proizvođač zlatne poluge Argor-Heraeus očekuje cenu zlata od 2200 dolara.
U svom "In Gold We Trust Report 2020", dvojica specijalista za zlato iz Inkrementuma, Ronald Stöferle i Mark Valek, takođe pretpostavljaju "zlatnu deceniju" i očekuju da će cena zlata u 2030. godini konzervativno biti procenjena na oko 4.800 američkih dolara.
U svakom slučaju, sa ulaganjem u zlato uvek si na sigurnoj strani! Zlato je trajna vrednost već mnogo vekova zbog ograničene dostupnosti. Možeš da se osloniš na njega!