Kamatne stope vrše pritisak na cenu zlata

Kamatne stope vrše pritisak na cenu zlata © Javni domen

Već godinu dana inflacija prolazi kroz krov u gotovo svim industrijalizovanim zemljama. U evrozoni je stopa inflacije u avgustu bila 9,1 odsto, a u nekim zemljama članicama već je dvocifrena. I u SAD je stopa i dalje bila na 8,3 odsto.

Zar zlato ne bi trebalo da bude inflatorna ograda ? Cena zlata, međutim, ne raste, već mesecima oscilira između 1700 i 1800 dolara. Nedavno je cena čak skliznula ispod oznake od 1650 dolara / troj unce.

Monetarna politika: Nepristojno buđenje

Iako energetska kriza u jeku rata u Ukrajini i posledice poremećaja u lancu snabdevanja vezanih za Koronu takođe mogu igrati ulogu u inflaciji, glavni razlog visoke inflacije leži u monetarnoj politici u poslednjoj deceniji.

Da bi se izborile sa finansijskim krizama od 2008. Politika koja je kulminirala negativnim kamatnim stopama i programima nabavke.

Dok su američke Federalne rezerve u početku bile primorane da smanje ključne kamatne stope, druge centralne banke, posebno ECB, takođe su morale da smanje kamatne stope. Nakon što se američki dolar etabliran kao rezervna valuta posle Bretona Vudsa, cilj je bio da se kurs sa dolarom održi što je više moguće.

Kao drugu meru, banke su se oslanjale na "kvantativno ublažavanje" (QE). Što znači da ništa drugo osim tog novca nije stvoreno iz vazduha, pozajmljeno komercijalnim bankama, i podrška kupovini državnih obveznica i velikih korporacija ("Preveliki da bi propali"). Ovo kvantitativno ublažavanje dovelo je do oticanja zaliha novca. Međutim, s obzirom da je novac koji je stvoren radio samo u finansijskom sektoru i nije stigao u realu ekonomiju, nije mogao da ima koristi od ubrizgavanja gotovine. Iz istog razloga, međutim, ni građani nisu osetili inflaciju.

U cilju stimulisanja realne ekonomije i sprečavanja deflacije, od 2008. Međutim, taj "novac iz helikoptera" nije sproveden na taj način, verovatno i zato što bi doveo u pitanje poverenje ljudi u vladu i banke.
Međutim, to se dogodilo nekoliko godina kasnije – nakon koronarne krize koja je trajala više od dve godine, veliki programi pomoći i podrške prvi put su upumpali novac na pravo tržište.  U međuvremenu, stigli smo do novca iz helikoptera (= direktna isplata transfera, kao što su klima i bonus protiv inflacije).

Kroz ove mere novac je stvoren ni iz čega, što je enormno naduvalo zalihe novca. A ako uvek ima više nečega, logičan razvoj događaja je da vrednost te stvari pada. Ovo se odnosi i na novac.

Od neodlučnog preokreta u kamatnim stopama do agresivnog povećanja kamatnih stopa

Federalne rezerve SAD su nekoliko puta podigle kamatne stope / Image credit: Public Domain

Centralne banke sa obe strane Atlantika sada pokušavaju da se suprotstave tome podizanjem ključnih kamatnih stopa i smanjenjem njihove kupovine obveznica. Međutim, činjenica da je došlo do pomeranja sa prvobitno oklevajućeg preokreta u kamatnim stopama na prilično agresivnu politiku kamatnih stopa pokazuje koliko je situacija ozbiljna i koliko očajnički centralne banke reaguju.

I dok su centralne banke u prošlosti obično postavljale povećanje kamatnih stopa u rasponu od 0,25 procentnih poena, povećanja FED-a i ECB-a su nedavno bila po 0,75 poena.

U tekućoj 2022. godini, američke Federalne rezerve su već pet puta podigle ključnu kamatnu stopu i zadržavaju izglede za dalje povećanje. Krajem septembra ključna kamatna stopa u SAD bila je 3,25 odsto. ECB je takođe podigla ključnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena na 1,25 odsto sredinom septembra, što je drugo povećanje zaredom.

Međutim, povećanje ključne kamatne stope uvek čini kredite skupljim, čime se smanjuje potražnja i time usporava ekonomija. Zbog čega je povećanje kamatnih stopa uvek praćeno rizikom od recesije ili pogoršanjem jedne. I dok se ekonomija SAD već smanjuje, gotovo svi eksperti vide da Će Evropa skliznuti u recesiju u narednim mesecima. Efekti energetske krize doprinose padu evropske ekonomije.

 

Zašto cena zlata opada?

Međutim, glavni razlog stagnacije ili pada cene zlata su kamatne stope, koje su sada namenjene borbi protiv inflacije. Ako drugi, slično bezbedni oblici investicija obećavaju prinos na kamatu, oni postaju privlačniji investitorima od bez kamate dragocenih metalnih investicija.

Smatra se da su "sigurno utočište" slično zlatu državne obveznice koje izdaju zemlje sa dobrim kreditnim rejtingom. Budući da kamatna stopa na ove obveznice trenutno raste – 10-godišnje američke obveznice daju 3,8 odsto, nemačke obveznice 2,1 odsto, a austrijske obveznice 2,75 odsto – njihova atraktivnost se povećava. Rezultat je manja potražnja za dragocenim metalima i samim tim negativan impuls za cenu zlata.

Drugi važan faktor za razvoj cena zlata je pozicioniranje kratkoročne prodaje pet glavnih banaka u SAD. Ove se objavljuju svake nedelje u takozvanom izveštaju COT-a.  Ove kratke prodaje najbolje mogu da se porede sa klađenjem na kretanje cena. Kao prijatan sporedni efekat za ove velike igrače, ove opklade direktno utiču na cenu zlata. Pogotovo što se cena zlata više ne određuje londonskim fiksiranjem, već zlatnom tačkom, koja se računa iz ponude i potražnje, kao i od kratkoročne prodaje.

Razlog zašto fizička potražnja ipak igra podređenu ulogu u formiranju cena verovatno je posledica činjenice da svaka fizička, prava unce ima oko sto četrdeset (140 !!!) unci u vidu kratke prodaje i uticaja na cenu.

Bitanga koja misli zlo. 😉

Zlato: Kakav razvoj cena se može očekivati?

Ako kamatne stope nastave naglo da rastu, to će verovatno deprimirani cenu zlata. Cena bi mogla da padne na 1500 dolara ili čak i niže.

Međutim, istovremeno, cena zlata bi takođe mogla ponovo da se razvije naviše i vrati se na 2000 dolara po unci troje.

To je zato što mnogi analitičari smatraju da je nedavna prodaja zlata preuveličana. Zbog rizika da potpuno zadavlje ekonomiju i pusti recesiju da klizi (ili se pogoršava), centralne banke bi mogle da okrenu kamatnu stopu manje nego što bi želele.
Čim centralne banke ne žele da podižu kamatne stope čak i ako inflacija ostane visoka, investitori bi ponovo mogli brzo da pronađu interesovanje za zlato.

S obzirom da proizvodnja mina takođe opada zahvaljujući većim troškovima proizvodnje , povećana potražnja bi onda brzo mogla da dovede do skoka cene zlata.

Evro-dolarska interakcija o ceni zlata

Međutim, za ljubitelje zlata u Evropi to ne znači automatski da Bečki filharmoničar , na primer, automatski postaje jeftinija samo zato što cena zlata pada.

S obzirom na to da se zlatom trguje i ceni američki dolar, odnos između evra i USD je takođe važan za nas u Evropi u smislu cene zlata.

Čak je moguće da će cena zlata u američkim dolarima pasti, dok će ostati ista ili čak postati skuplja za kupce u evrozoni.

Scenario koji bi, po mom mišljenju, čak mogao da bude vrlo verovatno, s obzirom da evropski izvozni motor, posebno Nemačka, ne samo da može da muca, već čak i delimično da stane u kontekstu krize u Ukrajini, sankcija Rusije i užasnog (do 600 odsto!!!) povećanja troškova energije.

U okruženju ekonomske i socijalne neizvesnosti, ako dođe do nove krize (Credit Suisse posustaje i preti da postane novi Leman Brothers), nepoverenje stanovništva u državu, banke i valutu može brzo da se poveća i dovede do povlačenja štednje iz monetarnog sistema. Tada bi zlato brzo moglo da postane oskudno i cena zlata bi čak mogla da se podeli: u cenu zlata na berzi i cenu za fizičko zlato, koju traži neko ko još uvek ima fizičko zlato tokom velike potražnje.

"Vreme na tržištu pobeđuje tajming tržišta."

Da li sada da kupim zlato kao investiciju ? Da, naročito ako na svoju zlatnu investiciju gledate kao na dugoročnu investiciju. Jer čak i ako zlato ne daje kamatu, uvek je bilo u stanju da nadoknadi stalnu devalvaciju novca na duge staze u prošlosti.

Na primer, analiza Blumbergovih podataka o zlatu pokazala je da je žuti metal u poslednjih dvadeset godina u proseku davao osam odsto godišnje.  Stoga uvek savetujemo držanje 10-30% raspoloživih sredstava u dragocenim metalima kako bi se ogradili od inflacije.

Kao kratkoročna, špekulativna investicija, zlato i drugi dragoceni metali nikako nisu pogodni, naročito za početnike! Ako cena zlata sada opada, ovo može biti jeftin način za početak, ali ostaje teško naći optimalno vreme za kupovinu zlata .

Ako želite da kupite zlato kao zalog ili za akumulaciju dugoročnih sredstava, stručnjaci savetuju da redovnim intervalima kupujete manje količine zlata. Ovakvim ponašanjem kupovine možete optimalno nadoknaditi oscilacije cena bez stalnog praćenja cene zlata.

Želite li da kupite ili prodate zlato?

Dođite sada na ličnu, neobavezujuće i ozbiljne konsultacije u nekoj od naših poslovnica u Beču ili posetite našu online prodavnicu.
Naše grane
U radnju

Možda vas i ovo zanima

Vesti, pozadinske informacije i aktuelne afere o temama zlata i srebra.

Dalji prilozi