Zlato kao krizna valuta
U vremenima ekonomske nestabilnosti i monetarne deprecijacije, zlato je dokazao svoju ulogu kao univerzalno sredstvo plaćanja iznova i iznova. Može se zameniti za skoro bilo koju valutu i smatra se sigurnim skladištem vrednosti. Istorijski primeri kao što su hiperinflacija u Vajmarskoj Republici, masovna devalvacija novca u Zimbabveu (2008/2009) ili Venecueli (2014) i brojni državni bankroti južnoameričkih zemalja u poslednjih nekoliko decenija (npr. Brazil, 1983; Argentina, 2001; Urugvaj, 2003) ilustruju značaj zlata u kriznim vremenima.
Zlato karakteriše globalno priznata stabilnost vrednosti. Dok papirni novac brzo gubi poverenje i vrednost u kriznim situacijama, zlato ostaje tražena roba. Njegova fizička priroda i ograničena dostupnost čine ga sigurnim utočištem u ekonomski nesigurnim vremenima.
Upozoravajući primer
Ali postoji i dobar primer u Evropi zašto je zlato toliko važno u kriznim vremenima. Nije bilo ni tako davno.
Nakon bankarske krize na Kipru 2013. godine, Laiki banka i Banka Kipra morale su biti spašene. Kriza je bila deo evropske dužničke krize i pogoršana je bliskom integracijom kiparskih banaka sa grčkim državnim obveznicama, koje su izgubile mnogo vrednosti nakon grčkog šišanja.
Mere za spas banaka:
- Laiki banka:
Laiki banka je ugašena. Računi sa stanjem manjim od 100.000 evra prebačeni su u Banku Kipra i ostali su osigurani. Ali salda preko 100.000 evra su zamrznuta i delimično otpisana kako bi se pokrili gubici banke. - Banka Kipra:
U Banci Kipra, salda preko 100.000 evra prisilno su pretvorena u akcije banaka kako bi se ojačala baza kapitala banke. To je dovelo do značajnih gubitaka za bogatije štediše i preduzeća. Depoziti manji od 100.000 evra bili su zaštićeni osiguranjem depozita.
Kapitalne kontrole:
Da bi se sprečio masovni odliv kapitala, Kipar je uveo stroge kontrole kapitala. To je uključivalo:
- Ograničenja za povlačenje: Samo ograničene količine gotovine su dozvoljeno da se povuku dnevno.
- Ograničenja na bankovne transfere: Transferi u inostranstvo bili su strogo regulisani i u nekim slučajevima potpuno sprečeni.
- Nema unovčavanja čeka: Čekovi se nisu mogli unovčiti.
Događaj se i dalje smatra presedanom u evrozoni, delom zato što su privatni depoziti prvi put korišćeni za spašavanje banaka. To znači da se ovaj scenario može ponoviti u sličnoj krizi.
Vlasnici fizičkog zlata koje je privatno uskladišteno nisu pogođeni ovim merama. U ovom slučaju, zlato ne samo da štiti od devalvacije, već i čuva likvidnost.
Zlato kao krizni novac? Ne u svakom slučaju!
Često se tvrdi da zlato služi kao sredstvo razmene za osnovna dobra kao što su hrana ili gorivo u ekstremnim krizama. Ali ovo gledište nije bez ograničenja. U situacijama velikih nestašica ponude, upotrebna vrednost robe može biti veća od one zlata. Vekna hleba ili kanister vode može vredeti više od zlatne poluge u akutnim hitnim slučajevima.
Istorijski izveštaji iz svetskih ratova pokazuju da su farmeri na selu razmenjivali plemenite metale i nakit za hranu od očajnih stanovnika grada. Vlasnici zlata su često bili primorani da se odreknu svog blaga daleko ispod njihove vrednosti. Zbog toga je preporučljivo ne samo da se oslonite na plemenite metale, već i da se opskrbite nekvarljivom hranom i drugim važnim dobrima.
Drugi primer je ekonomska kriza u Venecueli, gde je hiperinflacija gotovo potpuno uništila vrednost nacionalne valute. Ljudi koji su imali zlato ili druge plemenite metale mogli su da kupe hranu i lekove, dok su oni bez takvog kolaterala imali velike poteškoće.
Optimalno sredstvo razmene u krizi
U kriznim vremenima, prednost se daje sredstvima razmene koja:
- imaju visoku korisničku vrednost,
- su opšte poznati i traženi,
- su retki, ali i dalje dostupni.
U Evropi je znanje o plemenitim metalima prilično ograničeno u široj javnosti, iako je potražnja za zlatom velika – posebno u zemljama nemačkog govornog područja. Ali ko zna šta je unca ili šta košta gram zlata?
U mnogim zemljama u razvoju ili zemljama u razvoju, s druge strane, zlato je često rasprostranjenije i priznatije, jer mnogi ljudi znaju vrednost metala i često ga čak i sami iskopaju – na primer u Indiji ili u afričkim zemljama kao što su Zimbabve, Gana ili Tanzanija.
Pored zlata , srebrni novčići su takođe popularno sredstvo razmene u kriznim vremenima. Srebro je lakše trgovati u manjim jedinicama i pogodnije za svakodnevnu upotrebu. Pored toga, srebro se široko koristi u industriji, što dodatno stabilizuje njegovu vrednost.
Značaj malih zlatnih jedinica
U kriznim vremenima, preporučljivo je posedovati zlato u malim jedinicama. Male šipke ili kovanice su fleksibilniji u barteru. Međutim, male šipke (0,5 ili 1 gram) ne bi trebalo da budu osnova zlatnog portfolija, jer su doplate za ove jedinice često nesrazmerno visoke. Takođe je važno napomenuti da niko neće dati "promenu" za zlato u razmeni.
Kovanice kao što su Krugerrand ili Bečki filharmoničar su međunarodno priznati i lako se trguje. Njihova finoća i težina su standardizovani, što povećava poverenje u njihovu vrednost. Pored toga, postoje posebne krizne kovanice koje se kuju u malim apoenima i posebno su pogodne za svakodnevnu razmenu.
Maksimalna kupovna moć u ekonomskim krizama
U ekonomskim krizama, kao što su pad valute ili hiperinflacije, zlato često dostiže svoju maksimalnu kupovnu moć. Ako kriza dovede do kolapsa ekonomije, nezaposlenost i bankroti preduzeća se povećavaju, a kretanje robe može doći do zastoja. U takvim situacijama, vrednost zlata raste drastično u odnosu na domaću valutu.
Tokom Velike depresije u Sjedinjenim Američkim Državama, vlasnici zlata su mogli da kupe nekretnine i drugu vrednu robu po povoljnim cenama. Slična situacija je bila u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, kada je hiperinflacija prisilila mnoge ljude da prodaju svoju imovinu daleko ispod vrednosti.
Preduslovi za uspeh sa zlatom u krizi
Da bi imali koristi od zlata u krizi, treba ispuniti sledeće uslove:
- Sloboda od duga: Dug može da vas natera da proda zlato pre nego što je kriza dostigla svoj vrhunac.
- Vlasništvo nad stambenim nekretninama: Dom bez duga smanjuje finansijski pritisak.
- Odredba za svakodnevni život: Zalihe hrane i druge robe sprečavaju vas da prodate zlato u prvoj fazi krize.
Pored toga, preporučljivo je držati barem dio imovine u drugim čvrstim ili traženim oblicima ulaganja ili plaćanja, kao što su drugi metali, gotovina / strane valute, dionice, eventualno Bitcoin. Široka diverzifikacija povećava sigurnost i fleksibilnost u kriznim vremenima.
Dugoročne perspektive i zlato kao zaštita imovine
Zlato služi ne samo kao krizna valuta, ali i kao dugoročno očuvanje imovine. Štiti od inflacije, valutnih gubitaka i ekonomskih turbulencija. Centralne banke širom sveta drže zlato kako bi zaštitile svoje rezerve, stabilizovale valute i izgradile poverenje javnosti. Privatna lica treba da se ponašaju na isti način.
Rezultat
Zlato je dokazano sredstvo očuvanja bogatstva u kriznim vremenima. Štiti od inflacije, eksproprijacije države i pada valute i može poslužiti kao sredstvo plaćanja u ekonomskim vanrednim situacijama. Međutim, zlato ne bi trebalo da bude jedina krizna mera predostrožnosti. Kombinacija plemenitih metala, drugih sredstava plaćanja i zaliha, i sloboda od duga je ključ za ostanak finansijski stabilan u teškim vremenima.
Parking - Besplatan u dvorištu