Banke povećavaju sopstvene rezerve zlata
S obzirom na to da utvrđivanje cene zlata ne podleže regulativi i zato se slobodno sprovodi preko tržišta, sumnjive promene cene zlata odavno nisu detaljnije ispitane. Međutim, trenutne procene ukazuju na manje čiste mahinacije i izgleda da nude objašnjenje zašto je bezbroj velikih banaka poslednjih meseci namerno dopunjavalo svoje zlatne portfelje.
Manipulacije cenama zlata: artificiranje fiksiranjem zlata
Utvrđivanje dnevne cene zlata sprovodi se u Londonu, samo pet velikih banaka uključeno je u proces takozvanog sređivanja zlata. Od 12. septembra 1919. godine, učesnici na tržištu sastaju se u Londonu kako bi ponovo odredili cenu zlata svakog dana u 15 časova kako bi otvorili američku berzu. Pošto ne postoji transparentnost za autsajdere i veoma mali krug banaka odlučuje o razvoju cene zlata, postoji dovoljan obim za potencijalnu manipulaciju cenom zlata. Već postoje izveštaji o potvrđenim manipulacijama cenama zlata do kojih je, kako se tvrdi, došlo između 2004. Postoji još veća sumnja u dosluh oko cene zlata u budućnosti, tj. Samo tri velike američke banke vrše značajan uticaj na buduće transakcije, tako da bi sporazum između nekoliko strana bio dovoljan za potencijalnu manipulaciju.
Excursus: Kako izgleda takva manipulacija zlatom?
Kada prodajete akcije ili sertifikate, želite da dobijete najveću moguću cenu za njih. Da biste to postigli, nastavite što je više moguće povoljnije po tržište: Vaša prodajna porudžbina ne bi trebalo da izazove pad cena. Dakle, obraćate pažnju na tržišnu likvidnost – to znači da svoju porudžbinu plasirate u doba dana kada je u opticaju što više dolara ili evra (u zavisnosti od tržišta). Takođe, izlaznu porudžbinu delite na više transakcija.
Upravo suprotno je bilo npr. u prvoj nedelji jula 2015. U roku od nekoliko sati trgovano je 531 tonom zlata u obimu od 18 milijardi USD. Da vam dam bolju ideju – 531 tona zlata ekvivalentno je preko 17 miliona unci troje Bečki filharmoničar à 31,1 gram ili 5,3 miliona zlatnih poluga à 100 grama. Takvi tomovi, naravno, deprimiraju cenu zlata. Ali ko stoji iza toga? Upravo su te banke i centralne banke gore pomenute. Zato što je zlato prirodni neprijatelj našeg novca od Fijata , a samim tim i trn u stranu banaka. Samo da bi se dobio osećaj za to: ove manipulacije ne funkcionišu samo za zlato. Koriste se i u drugim dragocenim metalima, npr. Srebro, ili roba, fondovi i druge klase imovine.
Rastući zlatni depoziti banaka izazivaju sumnju
Glavne banke u SAD posebno su pokazale povećano interesovanje za dragoceni metal u poslednjih nekoliko meseci. Kada ulažu novac u zlato, oni slede upravo drugačiju taktiku, jer izdaju kao preporuku kupca za privatne i poslovne kupce. U prvom kvartalu 2014. godine, gore pomenute američke banke, kao što su JP Morgan, Sitigrup i Morgan Stenli, ostvarile su značajna povećanja u Zlatnom fondu SPDR, od kojih su neke u srednje dvocifrenom milionu opsega. Vrhunski investitori kao što su Paulson & Co. zadržali su svoj udeo u zlatu i imaju više od milijardu američkih dolara u svom portfoliju. Ovi zvanični podaci američkog regulatornog tela izražavaju sumnju kod mnogih stručnjaka iz industrije o tome da li ova investicija u zlato nije direktno povezana sa uticajem na razvoj cena, na šta odlučujuće utiču pomenute velike banke u poslovanju budućnosti.
Uticaj na američki dolar kao moguća meta
Amortizacija zlata, koja je možda namerno izazvana, sa sobom donosi kontra efekat jačanja klasičnih valuta, na primer u konkretnoj situaciji američkog dolara. Nije retkost spekulisati da same američke Federalne rezerve guraju sopstveni interes za jačanje vrednosti nacionalnog novca i održavanje cene zlata na niskom nivou. Uprkos svim kritikama, trenutno ne postoji mogućnost jasnije regulative i veće transparentnosti za londonsko sređivanje zlata, što će verovatno biti objašnjeno činjenicom da centralne banke i velike banke profitiraju od mahinacija koje okružuju samu cenu zlata. Iako još uvek nema konkretnih dokaza, osetljiv pogled na razvoj cene zlata ipak je preporučljiv svakome ko želi da investira u zlato na duži rok.
Ulaganje novca korektno u zlato – ali kako?
Naročito u vremenima kada manipulacija cenama, bankarskim krizama i nacionalnim dugom karakterišu naš svakodnevni život, ulaganje novca u zlato ima smisla. Jer, u slučaju reforme valute ili čak pada valute, dragoceni metal je sigurno sidro kao investicija. Mi u Gold&Co., zajedno sa drugim stručnjacima, preporučujemo da uložite oko 10 – 20 procenata svoje lične imovine u zlato. Pored toga, preporučuje se da se zlato privatno čuva u sefu, a ne u sefu kako bi se u svakom trenutku imao zagarantovan pristup sopstvenoj imovini. Više o ulaganju novca u zlato možete saznati ovde.
Klasici ulaganja zlata su dukati, koji Gramu Bečki filharmoničar i zlatne poluge. U zavisnosti od vaših ličnih potreba, kreiraćemo optimalnu investicionu strategiju za vas – besplatno! Ako želite besplatnu konsultaciju ili imate bilo kakvih pitanja na ovu temu, onda samo dođite u neku od naših prodavnica. Zakazana obaveza nije potrebna! Jedva čekamo da vas vidimo!
