Novčići Latinske monetarne unije

Prvi pokušaji zajedničke valute

Evro je daleko od toga da bude prva zajednička evropska valuta. Već u 19. veku nekoliko evropskih zemalja pokušalo je da formira zajedničku evropsku valutu sa Latinskom monetarnom unijom (Union monétaire latine).

Latinska monetarna unija iz 1865

Godine 1865, zemlje Francuske, Švajcarske, Belgije i Italije udružile su snage u Parizu kako bi formirale Latinsku monetarnu uniju. U svojoj "Konvenciji Monétaire", dogovorili su se da u budućnosti koordinišu finoću, težinu, veličinu i nominalnu vrednost svojih novčića. Grčka se 1868.

Cilj Latinske monetarne unije bio je da standardizuje valute država učesnica na takav način da se one međusobno razmenjuju u odnosu 1:1 kako bi se pojednostavila trgovina između dve zemlje.

Zemlje učesnice su stoga nastavile da kopaju novčiće sopstvenim valutnim apoenima, ali su oni prihvaćeni u svim drugim zemljama. Zvanični novčići su stoga bili francuski i belgijski franak, italijanska lira, švajcarski franak i grčke drahme.

Pored zvaničnih stanja u Monetarnoj uniji, i druge evropske države su kasnije usvojile i norme Monetarne unije. Dvojna monarhija Mađarske i Austrije takođe se orijentisalo u svim parametrima na zlatnike Latinske unije sa gilder novčićima kovanicama iz 1870. Novčić od 8 gildera bio je ekvivalentan sa 8 florina ili 20 franaka, a novčić od 4 gildera je imao vrednost od 4 florina ili 10 franaka i još uvek ih je kova austrijska kovnica i danas.

Bimetalizam sa zlatnim i srebrnim novčićima

Pored pravila o izostavnosti i prihvatanju, sporazumima Latinske monetarne unije pre svega je bilo predviđeno kako treba da izgleda apoen novčića, utvrđen je sadržaj i težina zlata i srebra i utvrđen odnos vrednosti dva metala.

Zlatnici sa apoenima od 100, 50, 20, 10 i 5 franaka izdati su sa legulom od 900/1000 zlata. Najveći srebrnjak sa 5 franaka imao je finoću od 900/1000 srebrnjaka, dok su manji srebrni novčići sa apoenima od 2 franaka, 1 franak, 0,5 franaka i 0,2 franaka imali samo 835/1000 srebra.

Odnos zlata i srebra odgovarao je odnosu 1 prema 15,5. Tako su dva srebrna komada od 5 franaka (= 45 grama finog srebra) odgovarala jednom zlatnom komadu od 10 franaka (= 2.9032 grama finog zlata).

Zlatnici Monetarne unije

Bilo da su franaci, franaci, lira ili drahme – svi zlatnici Latinske monetarne unije bili su dostupni u sledećim apoenima:

Srebrni novčići Monetarne unije

Srebrni novčići Unije Monétaire Latine takođe su pratili ujednačenu veroispovesti, čak i ako se apoen valute razlikuje:

Papirni novac doveden do kraja monetarne unije

S obzirom da je papirni novac još uvek bio egzotična neobičnost kada je monetarna unija osnovana, u sporazumu nije postojala odredba o izdanku novčanica denominovanih u zajedničkim valutama.
Na primer, Grčka, koja je proglasila bankrot 1893. Početkom Prvog svetskog rata praktično sve zemlje su počele da izdaju papirni novac u ogromnim količinama, a sporazum je obustavljen 1914. Samo se Švajcarska nedavno pridržavala zajedničkih pravila. Konačno, prvog januara 1927, Švajcarci su bili poslednja zemlja u Uniji koja više nije prihvatala novčiće drugih zemalja kao sredstvo plaćanja.

Zlatnici Latinske monetarne unije kao novčići od nasilnika

Zlatnike Monetarne unije cene i kolekcionari i investitori. Zbog visoke mentole i standardizovane finoće od 900/1000 zlata, francuzi 20 zlatnih franaka sa Marijanom ili Napoleonom, zlatnici švajcarske Helvetije i Vreneli, ali i stara italijanska zlatna lira LMU-a posebno su pogodni kao investicioni novčići.

Njima se trguje blizu cene zlata i mogu se kupiti i prodati od dragocenih prodavaca metala, a ponekad i od banaka.