Srebro i zlato – kada dođe do krize u globalnoj ekonomiji, dragoceni metali su ponovo u velikoj potražnji. Srebrni novčići se smatraju načinom plaćanja koje zadržava vrednost čak i u vreme inflacije.
Kupovina srebra kao investicije
Srebrni novčići se koriste kao sredstvo plaćanja hiljadama godina. Grci, Rimljani i Egipćani već su cenili žudnju za dragocenim metalom i koristili ga kao stabilnu investiciju. Bilo je čak i trenutaka u istoriji kada je srebro vredelo čak i više od zlata!
Fenomen sličan onom u zlatu može se primetiti u srebru: što je veća neizvesnost u društvu, veća je mogućnost da će cena srebrnih poluga i srebrnjaka porasti. Mnogi investitori su takođe zainteresovani za potencijalnu imovinu srebra da deluju kao hitna valuta u vreme krize.
Kupovina srebra u investicione svrhe služi za diversifikaciju dragocenog metalnog portfolija. Fizičko srebro se može kupiti u obliku srebrnih novčića ili srebrnih šipki.
Investicija u srebro već se može napraviti sa relativno malim sumama. Međutim, kao i kod investicionog zlata, premija se takođe smanjuje srebrom sa većim apoenima. Dakle, kupovina većih jedinica ima savršenog smisla. Mana koju srebro ima u poređenju sa zlatom je, međutim, u tome što, za razliku od žutog dragocenog metala, srebro nije oslobođeno poreza na promet. Tako je prilikom kupovine investicionog srebra uključen porez na promet od 20 odsto. Međutim, srebro koje ispunjava određene zakonske uslove može se prodavati smanjenom stopom po različitom oporezivanju.
Ali od čega zavisi cena srebra?
Srebro se koristi više od zlata u industriji: Stoga, potražnja za industrijskim metalom mnogo više zavisi od ekonomije nego što je to slučaj sa dragocenim metalnim zlatom. Ako pogledate oblasti primene materijala, glavna prodaja (sa više od 60 procenata) je u industrijskom sektoru, gde se srebro koristi kao industrijski metal za štampane ploče ili u medicinskoj tehnologiji. Ako se ekonomija podigne, srebro će takođe ponovo biti u većoj potražnji. Međutim, to ne mora odmah da utiče na cenu, jer potražnja mora da se poveća još jaиe. I ne sme se pretpostavljati ekonomski rast u industrijalizovanim zemljama, već se moraju sagledati robna tržišta novih tržišta.
U narednim godinama, faktor energetske tranzicije u smislu potražnje za srebrom takođe bi mogao da postane interesantan. Zbog svojih svojstava, srebro se koristi za proizvodnju solarnih panela. Iako je količina srebra koja se koristi po panelu znatno opala poslednjih godina, rast solarnih ćelija doveo je do naglog povećanja ukupne potražnje za srebrom iz fotonaponskog sektora.
Kakva je cena srebra vezana za cenu zlata?
Mnogi analitičari vide snažnu korelaciju između cene zlata i srebra. Srebro je, da tako kažem, "mlađi brat" zlata i reaguje sa zakašnjenjem na promene cene zlata. Srebro se povećava u vrednosti, naročito kada postoje nestašice zlata.
Odnos zlata i srebra se ovde takođe često izračunava da bi se videlo da li je jedan od dva metala trenutno precenjen ili potcenjen. Za odnos zlata i srebra, cena zlata je podeljena cenom srebra u dolarima. Što je odnos veći, to je manja vrednost srebra naspram zlata.
Trenutno (novembar 2022), odnos zlata i srebra je oko 80, što ukazuje da je srebro trenutno potcenjeno.
Međutim, pored potražnje, ponuda je takođe važan faktor u razvoju cena srebra. Ovde se može kažeti da se ponuda i potražnja razilaže godinama. Dok su industriji potrebne sve veće količine srebra kao sirovine, količina srebra koja se minira godinama je u padu.
Srebrni depoziti
U zemlji širom sveta ima oko 510.000 tona srebra koje se može oporaviti, od čega se u proseku može izvući 30.000 tona godišnje. Nestašica srebra je stoga predvidiva. Većina srebra koje se trenutno minira dolazi iz Južne Amerike, Kine i Australije. Na vrhu liste zemalja koje proizvode srebro su Peru, Meksiko i Kina. Međutim, Rusija, SAD, Poljska i Kanada takođe su među zemljama koje proizvode najviše. Najveće rezerve srebra u zemlji nalaze se u Peruu, a slede Čile, Australija i Poljska (od 2010).
Važna rudarska mesta u prošlosti uključivala su Švaza u Tirolu, Frajberga u planinama Ore, Kongsberg u Norveškoj i Batopilas u Meksiku.
Ozbiljna studija iz 2009. godine utvrdila je da se očekuje da će naslage srebra biti iscrpljene za 29 godina ako proizvodnja ostane ista (studija Instituta Rheinisch-Westfälisches für Wirtschaftsforschung, nemačkog Federalnog instituta za geosciences and Natural Resources i Nemačkog Instituta Fraunhofer).
Iako je srebro 15 puta obilnije u zemljištu od zlata, proporcija srebra u zemljinoj kori je samo 0,0000079 posto. Kao čist hemijski element (čvrsto srebro), srebro se javlja u obliku žitarica ili u venama kao zrno meš i do sada je otkriveno na 3.850 lokacija širom sveta.
Pored čvrstog srebra, dragoceni metal se nalazi i u mineralima sulfida. Važne sulfidne srebrne ore su, na primer, akantite (srebrni sjaj), čiji je srebrni sadržaj oko 87 odsto. Među 167 poznatih srebrnih minerala, redak alargentum ima najveći sadržaj srebra sa do 99 odsto. Stromeyerite (bakarni srebrni sjaj) i miargyrite (srebrni antimony luster) kao i hlorargyrite (ruda srebrnog roga) takođe su među rudama srebra.
Pored toga, tu su i srebrne kugle, koje obično imaju izuzetno nizak sadržaj srebra od 0,01 – 1 posto. Ovo su često galena i bakarni šljunak. Srebro je stoga često nusproizvod vađenja bakra ili olova.
