Zlatni prsten, sa dragocenim jarko crvenim rubinom. Još kao dete, baka nam je uvek govorila koliko su prsten i kamen vredni, koje je već nasledila od bake.
Pravi dragulji i kako izgleda posle
Skok u vremenu – sada sedite sa svojim vrednim draguljom sa nekim ko je upoznat sa njim i uči, doduše oprezno uvedeno, da je crveni kamen na vašem prstenu zapravo rubin.
Međutim, nijedan koji je uzeo svoje poreklo sa zemlje. Kamen potiče iz jedne od eksperimentalnih kuhinja genijalnog pronalazača Augusta Verneuila, koji je razvio proces veštačke proizvodnje rubina i materijalno povezanih safira već krajem 19.
Nakon što je proizvodnja korišćenjem Verneuil procesa postala pogodna za masovnu proizvodnju oko 1910, kamenje u crvenoj i plavoj boji (rubin i safir) proizvedeno je u velikom obimu i postavljeno u prstenje, ogrlice, broše i druge komade nakita. Na taj način bi žudnja masa za vrednim kamenjem mogla da bude zadovoljena - i po umerenim cenama.
I tako mit o neprocenjivom porodičnom nasledstvu oko bakinog prstena bledi u nešto čija cena leži negde između materijalne vrednosti zlata i sopstvene idealne vrednosti.
Fake Gemstones: Imitations & Semi-Precious Stones
S obzirom na to da je nakit oduvek bio izraz društvenog statusa nosioca, naravno upravo iz tog razloga varanje se često sprovodilo. Pravi dragulji zamenjeni su jeftinijim mineralima ili veštačkim imitacijama kako bi se manje bogatim kupcima omogućio da priušte nakit "visoke klase".
Dijamanti su tako zamenjeni drugim belim kamenjem kao što su kameni kristali, olovno kristalno staklo ili rajnstoni. Od sredine pedesetih godina prošlog veka takođe je bilo moguće sintetički proizvoditi dijamante, iako se veštački dijamanti novije generacije teško razlikuju od pravog kamenja, čak i od stručnjaka.
Ista stvar se desila i sa obiиno obojenim kamenjem. Za plavi safir, kao i za rubin, često se koristilo sintetičko kamenje, koje se može proizvesti u istom procesu topljenja plamena koji je izumeo gore pomenuti gospodin Verneuil. Ali imitacije stakla su takođe često bile inkorporirane umesto pravih safira i rubina.
Smaragdi su imitirani obojenim staklom, peridotom i verdelitom – zelenim turmalinom. Svetloplavi akvamarin zamenjen je kičmom iste boje, naročito posle Drugog svetskog rata, ali je često imitiran samo staklom.
Pored toga, kamenje iz kvarcne serije često se koristilo u kostimiranom nakitu 19.
Prodaja dragulja: koje cene se mogu očekivati?
Međutim, ako želite da prodate nakit sa dragim kamenjem u Austriji, često ćete biti razočarani – čak i ako su pravo kamenje.
Procena cene za postavljeno kamenje
Ukoliko su dragulji na prodaju postavljeni u komadima nakita, procena cene kamenja obuhvata pre svega aspekte koji su relevantni za preprodaju:
- Kvalitet i stepen očuvanja kamena
- Vrednost kamena u sadašnjem stanju
- Resalability of the surrounding piece of jewelry
- U slučaju starih komada: originalno stanje ili izmenjeno?
Cene kupovine labavih dragulja
Ako želite da prodate labave dragulje, pored veličine i kvaliteta komada, potražnja za odgovarajućim kamenom u odgovarajućem rezu određuje vrednost. Svaka kamena boja i posekotina ima svoje vreme i podložna je modi. Nažalost, baš iz ovog razloga, mnogo kamenja, čak i ako je lepo, praktično je nezaustavljivo.
Da bi ponovo koristeći stari kamen, zlatar mora da dizajnira i proizvede komad nakita specijalno za kamen. Nasuprot tome, vrlo je malo verovatno da sadašnji kamen tačno odgovara osobinama koje zlatar traži u komadu nakita.
Ako kamen ili okolni komad nakita već imaju znake habanja, manju štetu ili posekotinu koja više nije u potražnji zbog starosti, kupoprodajne cene su veoma niske po trgovini. Često, prodavci dragulja i zlatari odbijaju da uopšte kupe kamen ili komad nakita.
Glavni razlozi odbijanja od strane dilera ili niskih cena prilikom kupovine kao komada nakita – cene teško iznad materijalne vrednosti dragocenog metala – su ekonomske prirode u celom svetu: Izuzetno visok nivo troškova rada i decentralizovana lokacija Austrije u odnosu na velike centre za trgovinu dijamantima brzo čine kupovinu dragulja neekonomičnim zbog povezanih napora.
Prvo i najvažnije, ovo se tiče meleè ware, već komada sa veoma malim kamenjem, kao i komada sa manje vrednim dragim kamenjem. Za zlatare je jeftinije kupiti novu, diplomiranu robu od veleprodaje nego kupiti staro kamenje i renovirati ih.
S obzirom na to da se obojeno kamenje često seče na neobrađen način, verovatnoća da će se određeni kamen tačno uklopiti u postojeću postavku kao kamen za popravku nije baš velika.
Koji dragulji mogu da se prodaju
Za razliku od zlata i srebra, dragulji nemaju međunarodnu referentnu cenu. Teško da bi to bilo moguće, jer je svaki komad jedinstven po svom pravu. Vrednost pojedinačnog kamenja se stoga meri ne samo težinom, čistoćom, bojom i rezom, već i određenom subjektivnošću sa svih strana.
Po pravilu palca za prodaju dragulja, što je lepši i veći, kupcima će biti lakše da se nađu. Posle određene veličine i kvaliteta, dragulji se sve više razmatraju kao investicija. Međutim, takođe je važno da se kamenje ne leči. To ne znači da treba da budu neispolirane – naprotiv. Međutim, da nisu pretrpeli nikakve pokušaje veštačkih "poboljšanja", npr. Posebno su tražena "velika 3 kamena u boji": rubin, safir i smaragd.
Gemstone Purchase & Advice in Vienna
Osnivač kompanije Gold & Co Walter Hell-Höflinger je zakleti i sudski sertifikovani stručnjak za dragocene metale i dragulje, evropski gemolog i član Austrijskog gemološkog društva.
