Zlatne aloje

585, 750 ili 916 zlata?

Zlato je veoma mekan metal. Kao materijal za izradu nakita ili u stomatologiji, čisto zlato je stoga neodgovarajuvo. Umesto toga, koriste se zlatne aloje. Aloja se odnosi na mešavinu različitih metala koji se tope zajedno.

Aloys utiče na svojstva zlata

Zlatne aloje su mešavine metala u kojima je zlato obično glavni sastojak. Dodavanjem drugih dragocenih ili nesnosnih metala, od srebra, nikla, cinka, bakra do platine, iridijuma, tungstena i titanijuma, na fizička i optička svojstva kao što su boja, tvrdoća, gustina ili napeta snaga mogu se uticati.

Poznate su zlatne boje, sa kojima se namerno menja boja zlata, tako da se stvara crveno zlato , belo zlato, zeleno zlato i drugo zlato u boji. Čak je i plavo zlato eksperimentisano na početku veka, u koje je dodato gvožđe. U zavisnosti od sadržaja zlata i vrste i količine dodatih metala, različite aloje se takođe razlikuju po vrednosti. Fizičke poteškoće u obradi od strane specijaliste takođe se odražavaju na cenu.

Sa druge strane, zaista čisto zlato, danas se uglavnom koristi za investicione zlatne proizvode, ili novčiće od nasilnika – kao što je Zlatni Bečki filharmoničar – ili zlatne poluge koje se sastoje od 99,9% – ili 999,9‰ kako je pravilno rečeno – čisto zlato.

Međutim, to istovremeno ne znači da je svaki novčić od nasilnika napravljen od čistog zlata. Poznati Krugerrand, na primer, ima zlatni sadržaj od samo 91,6 odsto, a čak i starije zlato od novčića često se sastoji od aloja sa zlatnim sadržajem manjim od 90 odsto.

Bakar se obično koristi za odajanje zlata od novčića, što sa jedne strane novčiću daje malo topliju nijansu, ali i otežava svakodnevnu upotrebu. Pored tehničkih razloga za vađenje zlata iz polovnog zlata, ova veća otpornost na ogrebotine je i razlog zašto stari novčići nisu napravljeni od finog zlata.

Koje zlatne aloje postoje?

Ako želite da prodate stari nakit, novčiće ili druge predmete napravljene od zlata, morate da saznate od koje zlatne odliv je napravljen komad. Tokom vremena pojavio se veliki broj različitih zlatnih aloja, pri tome postoje relativno česte, kao i prilično ređe aloje.

Vrlo često, starost i poreklo zlata takođe igraju ulogu: zato što su se u centralnoj Evropi pojavile potpuno različite zlatne tradicije nego na Bliskom istoku ili u Aziji, na primer, što takođe utiče na upotrebljene aloje.

999 zlata – 24 karata: zlatni sadržaj 999‰ hiljadu delova

Ova zlatna lila je ekvivalentna sa 24 karatna ili finog zlata. Prema LBMA propisima, zlatne poluge moraju da imaju najmanje 995‰, ali 999,9‰ je trenutni standard svih renomiranih proizvođača barova. I manje poluge i zlatnike, na primer Javorov list ili Kinesku pandu, ili čak Bečki filharmoničar je dostupan kao 999 zlata. Sadržaj zlata ovde ima udeo od 99,9 posto kao minimum.

986 zlata – 23,6 karat: zlatni sadržaj 986‰ hiljada delova

Ova aloja sa zlatnim sadržajem od 98,6% poznata je kao dukat zlato. Prvi dukati su izmišljeni u 13. Skovan u Veneciji i odatle se raširio po Evropi. Čuveni austrijski zlatni dukati i danas su napravljeni od ove zlatne aloje.

U zlato se dodaje 1,4 odsto bakra i srebra. Danas se ova odliv zlata novčića više ne koristi. Za proizvodnju nakita, 23,6 karatno zlato je i dalje previše mekano.

965 zlata – 23 karata: zlatni sadržaj 965‰ hiljadu delova

Aloje sa 96,5 odsto sadržaja zlata uglavnom su česte u jugoistočnoj Aziji i ovde su poznate kao tajlandsko zlato. Iako je aloja još uvek previše mekana za izradu nakita, zlatni nakit na Tajlandu napravljen je od 23 karatna zlata. Takođe i zbog toga što se nakit posmatra prvenstveno kao investicija. Evropski zlatni nakit sa 14 ili 18 karata, sa druge strane, smatra se tamo inferiornim.

950 Platinum 950‰ Thousand Parts

Ako imate komad sa obeležjem Pt 950, najverovatnije je u redu platinasta aloja. Za razliku od zlatnog nakita, platinasti nakit obično ima čistoću od 95 odsto, jer je zbog svoje gustine i težine platina mnogo otpornija od ostalih metala nakita.

916 zlata – 22 karata: zlatni sadržaj 916‰ hiljadu delova

Zlato sa udelom od 91,6 odsto, što odgovara 22 karata, koristi se za proizvodnju nakita u mnogim zemljama u kojima je zlato tradicionalno visoko cenjeno. Naročito u Indiji i na Bliskom istoku, 916 zlata je zajednička aloja za zlatni nakit, jer se već postiže određeni stepen tvrdoće a ipak se zadržava karakteristična boja čistog zlata.

900 zlata – 21,6 karat: zlatni sadržaj 900‰ hiljada delova

Zlato sa udelom od 90 odsto bilo je posebno popularno za komercijalne zlatnike, kao što su krune, gilderi ili carski zlatnici iz Nemačke imperije, a smatra se klasičnim zlatom od novčića u Evropi i SAD. U Orijentu se, međutim, za proizvodnju visokokvalitetnog nakita koristi i 900 zlata.

875 zlata – 21 karat: zlatni sadržaj 875‰ hiljadu delova

Zlato sa finoće od 875 je posebno česta pojava u nekim arapskim zemljama. Na 21 karatu, zlato je uglavnom zadubljeno bakrom.

750 zlata – 18 karat: zlatni sadržaj 750‰ hiljadu delova

750 ili 18 karatnog zlata je klasična aloja za visokokvalitetni zlatni nakit. Dodavanjem bakra, srebra, platine, 750 zlata od nakita dostupno je u mnogim bojama, na primer kao belo zlato, žuto zlato ili crveno zlato.

585 zlata – 14 karatno zlato: zlatni sadržaj 585‰ hiljadu delova

585 zlata je najšire korišćena zlatna odličja na svetu za nakit. Zlatni sadržaj od 58,5 posto ekvivalentan je sa 14 karata. Ova zlatna aloja dostupna je i u mnogim varijantama boja, u zavisnosti od toga koji su još metali aloudni.

Niskorazumne zlatne aloje možda neće biti prodavane kao zlatni nakit u Austriji, prema Zakonu o obeležju.

375 zlata – 9 karat: zlatni sadržaj 375‰ hiljadu delova

Aloju sa samo 37,5 odsto zlata mnogi više ne vide - i po austrijskom zakonu o obeležju - kao pravu zlatnu aloju, već samo kao zlatni metal, s obzirom da je sadržaj zlata manji od polovine. I u Švajcarskoj se komadi od 375 zlata i ispod možda više ne prodaju kao zlatni nakit, već samo kao "garantni metal".

333 zlata – 8 karat: zlatni sadržaj 333‰ hiljadu delova

Das 333er Schmuckgold ist die niedrigste der gängigen Feinheiten. Die Legierung hat nur mehr einen Goldanteil von einem Drittel, meist besteht der Rest vor allem aus Kupfer. Verwendung findet 333er Gold Schmuckbereich für Ketten, Ringe, Armbänder, Ohrringe und anderen minderen Goldschmuck. Der niedrige Feingoldanteil hat auch zur Folge, das solcher Schmuck schnell anläuft und sich verfärbt. Damit diese blassen Goldfarben dennoch den Geschmack der Käufer finden, werden diese mit einer höher feinen Goldfarbe nachvergoldet.

Zajedničke zlatne aloje za nakit

Koje su najčešće zlatne aloje za nakit? U Austriji se nakit obično izraрuje od 585 zlata, a to je odliиna sa 58,5% иistog zlata. U Nemačkoj je takođe čest jeftiniji nakit od 333 zlata, koji ima samo zlatni sadržaj od 33,3 odsto. U Italiji i na Balkanu, s druge strane, nakit od 18-karatnog zlata, već od 750 aloja, je učestaliji.

Kako se određuje sadržaj zlata?

U slučaju zlatnog nakita, finoća se obično reljesta u obliku obeležja. Da bi se proverila ispravnost obeležja, obično se koristi test kiseline, poznat i kao uzorak linije. Na kamenu osetljivom na dodir, ploča, zlatnik koji treba testirati je utrljan na takav način da ostaje jasna linija. Razne probne kiseline se sada primenjuju na ovu probnu liniju jedan za drugim. Svaka aloja ima svoju degustacionu kiselinu, koja se sastoji od mešavine hidrohlorne kiseline i azotne kiseline (aqua regia). Ako se ogrebotina uvrne ili obeshrabri na probnom kamenu, ako je aloja ispod testirane finoće, linija ostaje nepromenjena pod dejstvom kiseline, a sadržaj zlata odgovara odgovarajućem kvalitetu karata.

Zubne zlatne aloje

Sa druge strane, belo zubno zlato može da se izduva samo platinom, srebrom i paladijumom, ili čelikom i titanijumom. Dok se stare zubne zlatno-platinaste i srebrno-paladijumske aloje mogu prodavati kao stare zlatne, zubne čelično-titanijumske aloje su gotovo bezvredne.