Trenutno se u medijima iznova i iznova čita o 2300 tona zlata koje Rusija ili ruska centralna banka drže kao nacionalnu rezervu zlata i da li bi to i te kako moglo da pomogne Putinu u jeku rata u Ukrajini i sankcija.
Ali koja je poenta zlatnih rezervi i da li bi trebalo da je stvorite?
Zašto države uopšte drže zlato?
Fizičko zlato drže države pre svega kao deviznu rezervu. Po pravilu, suverenitet zlatnih gazdinstava pojedinačnih zemalja leži na centralnim bankama. Udeo zlata u deviznim rezervama mnogih zemalja opao je od kraja zlatnog standarda.
Većina deviznih rezervi se stoga drži u stranim valutama (uglavnom dolarima). Ideja je da se sopstvena valuta zaštiti od gubitka vrednosti u slučaju krize. Centralna banka potom menja sopstvenu valutu za zlato (ili stranu valutu), čime stvara potražnju i na taj način podržava devizni kurs.
Zlatne poluge, koje centralne banke drže kao rezerve valute, takozvane su dobre trake za isporuku, koje moraju da ispune određene zahteve kvaliteta koje definiše Londonska asocijacija za tržište bulliona (LBMA). Obično ove zlatne poluge imaju jedinicu od 400oz. Ove zlatne poluge, teške skoro 12,5 kg, veličine su 25 x 7 x 4 centimetra, i tačno odgovaraju slici ingota, što mnogi znaju iz bioskopa.
2300 tona zlata: Zlatne rezerve Rusije
Do 2007. godine, prema Svetskom savetu za zlato, centralna banka Rusije imala je samo zlatne rezerve od oko 400 tona zlata. Međutim, poslednjih godina centralna banka je u velikoj meri kupila zlato, povećajući rusko zlatno blago na skoro 2300 tona. Po trenutnoj ceni zlata , vrednost je oko 140 milijardi dolara.
Zvaničan razlog koji je Rusija dala za akviziciju bio je taj što je želela da postane manje zavisna od deviznog kursa, kao što su dolar i evro. Naime, rezerve zlata verovatno čine oko 23 odsto ruske devizne razmene. To je visoko u poređenju sa drugim zemljama. Međutim, nije dovoljno platiti sve obaveze. To je zato što je većina deviznih rezervi u dolarima i evrima trenutno zamrznuta u svetlu sankcija.
Problem za Rusiju je što se trenutno bori da proda zlato.
Zbog međunarodnih sankcija, ruske organizacije i proizvođači zlata teško da mogu da trguju zlatom izvan Rusije.
Britanskim, EU i američkim institucijama nije dozvoljeno da posluju sa ruskom centralnom bankom. Od važnih veleprodajnih objekata, rusko zlato je tako isključeno iz trgovanja. To ostavlja samo Kinu i Indiju kao potencijalne trgovinske partnere.
U vanrednom stanju, centralna banka Rusije mogla bi da uvede zlatni standard za rublju za podršku domaćoj valuti. Problem bi, međutim, bio u tome što bi to otežalo Rusiji finansiranje rata. Na kraju svega, tada više neće biti moguće ponovo štampati rublje.
Najveće rezerve zlata: Zemlje sa najviše zlata
Sa oko 2300 tona zlata, Rusija je država sa petim najvećim rezervama zlata na svetu.
Na čelu ove liste su Sjedinjene Države. Amerikanci čuvaju ukupno više od 8133 tone u svojim trezorima. Veći deo nalazi se u čuvenom depou Američkog bulliona u Fort Noksu. Drugi njegov deo – zajedno sa zlatnim rezervama brojnih drugih zemalja – u Banci federalnih rezervi Njujorka na Menhetnu.
Nemačka već očigledno zaostaje na 2. mestu sa 3359 tona zlata, ispred Italije (2451 tone) i Francuske (2436 tona).
Austrijske rezerve zlata trenutno su 280 tona, od kojih je polovina uskladištena u Austriji. Oko 90 tona drži Narodna banka Austrije, 50 tona u trezorima austrijske kovnice.
Druga polovina austrijskog zlata čuva se u Velikoj Britaniji (84 tone) i Švajcarskoj (56 tona), u kojoj se takođe nalazi najvažniji svetski trgovinski centri za fizičko zlato.
Pored država, i druge organizacije, kao što je Međunarodni monetarni fond, takođe imaju značajne rezerve zlata. MMF trenutno (2022) drži oko 2814 tona zlata.
Napravite sopstvenu zlatnu rezervu
Dok centralne banke koriste zlato da zaštite svoju valutu od amortizacije, privatna lica takođe treba da razmišljaju o stabilnosti sopstvene imovine. Jer , u vreme visoke inflacije – trenutno je to veće nego što je bilo decenijama – novac gubi na vrednosti svakog dana.
Zlato je odličan način da zaštitite svoju ušteđenu imovinu od inflacije i dokazan je oblik "ekonomske samoodbrane" od neprekidne devalvacije vašeg novca.
Stoga savetujemo našim klijentima da oko 10-20% svoje imovine ulože u zlato, srebro, platinu i druge dragocene metale. Ne da spekulišem, već kao ograda protiv inflacije i devalvacije valute.
Na kraju svega, dragoceni metali se mogu koristiti za lako obezbeđivanje još manje imovine (ne može svako sebi da priušti nekretninu), lako se transportuje i skladišti.
U svakom slučaju, sa ulaganjem u zlato i druge dragocene metale uvek ste na sigurnoj strani! Zlato je trajna vrednost već mnogo vekova zbog ograničene dostupnosti. Možeš da se osloniš na njega!
Parking - Besplatan u dvorištu