Još jednom, tema digitalne valute Centralne banke je proganjanje medija, jer je Komisija EU krajem juna predstavila zakonodavni predlog za regulisanje digitalne valute i ECB želi da donese odluku o uvođenju digitalnog evra kao načina plaćanja u oktobru 2023. godine.
Šta bi značilo uvođenje digitalnog evra? Da li ovo treba da ukine gotovinu kakvu poznajemo?
Šta je digitalni novac Centralne banke?
Digitalna valuta Centralne banke, ili CBDC nakratko, opisuje monetarni sistem u kojem novac izdaje direktno centralna banka.
Novac digitalne centralne banke, kao i gotovina, opisuje odgovornost centralne banke i po tome se razlikuje od skriptnog novca ("novac od knjige" na bankovnom računu). U sadašnjem sistemu, više od 80 procenata novca je skriptni novac koji su privatne komercijalne banke stvorile "iz vazduha".
To funkcioniše zato što je iznos kredita koji odobravaju banke znatno veći od depozita štednje u bankama. Sa svakim kreditom stvara se "novi" novac.
Zašto centralne banke žele da uvedu digitalni keš?
Veća kontrola nad stvaranjem novca
U sistemu skriptnog novca, svaka banka moћe da stvori novi novac. Svaki put kada komercijalna banka pozajmi kredit, stvara se novi novac (sekundarno stvaranje novca) i raste snabdevanje novcem. Međutim, u slučaju digitalnog novca centralne banke, ova novčana kreacija – baš kao i gotovina – bila bi pod potpunom kontrolom ECB- a. To bi centralnoj banci dalo znatno veću kontrolu nad snabdevanjem novcem.
Digitalno vs. "bezgotobično" plaćanje
Proces plaćanja digitalnim kešom na odjavi ne bi se mnogo razlikovao u procesu od beskontaktnog plaćanja karticom ili mobilnim plaćanjem. Na terminalu držite karticu, pametni telefon ili pametni sat i iznos se plaća.
Međutim, funkcionalnost koja stoji iza toga verovatno bi bila znatno drugačija. Umesto rezervacija na bankovne račune kupaca i prodavaca, plaćanje bi bilo mnogo direktnije.
Slično kriptokurencijama, digitalni keš bi bio uskladišten kao "token" u virtuelnom novčaniku, npr. Prilikom plaćanja, ovaj simbol bi se zatim prenosio direktno sa uređaja na uređaj (peer-to-peer). "Zaobilaznica" preko banke, provajdera kreditnih kartica ili pružaoca platnih usluga bi na taj način bila eliminisana.
Međutim, ova informacija da je virtuelni evro promenio vlasnika mora negde da se uskladišti. Za razliku od Bitcoina i drugih kriptokurencija, međutim, ova baza podataka verovatno ne bi bila distribuirana u decentralizovanom blockchainu na bezbroj računara, već pod kontrolom centralne banke. I ovde kritika mora da počne.
Digitalni novac ukljuиujuжi i nadzor?
Dok "pravi keš" može da promeni ruke bez ostavljanja traga, anonimnost "gotovinskog plaćanja" digitalnim novcem sa blockchain bazom podataka pod kontrolom centralne banke verovatno bi bila više nego upitna! Umesto toga, scenario "transparentnog građanina" preti da se ostvari.
Dok Bitcoin i mnoge druge kriptokurencije funkcionišu kao decentralizovani open-source koncepti, moćan igrač bi imao potpunu kontrolu nad novcem u obliku centralne banke. I sa tim uticajem, "monetarni staratelji" bi verovatno imali i potpuno nove instrumente monetarne politike na raspolaganju: kontrola cirkulacije zaliha novca i kontrola kamatnih stopa bila bi mnogo direktnija.
Kritičari na nalažu da bi ova kontrola mogla da se proširi na uvođenje "roka trajanja" za zadržani digitalni keš (kao u besplatnom novcu, ili bolje rečeno "smanjivanju" pristupa).
Međutim, otvoreno se razgovara o gornjim granicama digitalnog evra: zvanično, kako bi se sprečilo da dođe do bankarskih trčanja i da bankarski klijenti prebace sav svoj skriptni novac na digitalni evro .
Digitalni novac centralne banke ne sme da zameni pravi keš
Kao dodatni dodatak, digitalni keš može biti koristan u svakodnevnom životu. Međutim, ona ne sme da postane zamena za pravi, fizički keš.
Jer gotovina predstavlja slobodu, nezavisnost i anonimnost. Svima odgovara – bez struje, bez uređaja, bez tehničkog znanja.
Novac digitalne centralne banke – baš kao i gotovina uopšte – nije pogodan kao skladište vrednosti. Ako dugoročno želite da sačuvate svoju imovinu i zaštitite ih od gubitka kupovne moći, dobar deo svoje ušteđevine treba da uložite u zlato, srebro ili platinu. Zato što su samo ovi sačuvali svoju vrednost hiljadama godina i prihvaćeni su svuda i u svakom trenutku.