Bitkoin – Zlato 2.0?

U junu 2017. godine, digitalna valuta Bitcoin prvi put je dospela na globalne naslove nakon što je cena 1 Bitcoina skočila na dolarsku vrednost unce finog zlata. Vanredni skup počeo je sa visinom većom od 16.000 evra po jedinici, pre nego što se cena Bitkoina masovno srušila 2018. godine, a oporavila tek 2019. godine. Sada, u zimu 2020, Bitkoin je ponovo svima na usnama nakon što kriptokurencija obori nove rekorde. Ali, da li je Bitkoin zaista novo zlato?

Šta je uopšte Bitkoin?

Bitkoin je digitalna monetarna jedinica. Kroz određene menjačnice, ovom monetarnom jedinicom, kao i svakom drugom valutom, može se trgovati po određenoj ceni. Trenutno (decembar 2020) morate da platite skoro 19.000 € za 1 Bitcoin.
Uspeh ove digitalne valute uglavnom se zasniva na sistemu plaćanja koji stoji iza nje. Struktura i struktura ove mreže obezbeđuju neophodnu sigurnost za transakcije i na taj način veruju u valutu. Sa posebnim softverom, iznosi Bitkoina se mogu prenositi direktno sa jednog računara na drugi bez "posrednika" između. Svaka od ovih transakcija je uskladištena u decentralizovanoj i javno dostupnoj bazi podataka, blockchainu.
Uz pomoć ovog blockchaina i jakih tehnika šifrovanja, osigurano je da transakcije Bitkoina zapravo može da obavlja samo dotični vlasnik i da monetarne jedinice ne mogu da se troše više puta.

U Bitkoin novčaniku, digitalni novčanik, sopstveni Bitkoini, ili bolje rečeno privatni kriptografski ključevi sopstvenih Bitkoina, skladište se i mogu se poslati na drugu adresu, drugi novčanik, u bilo kom trenutku putem Bitkoin mreže.

Bitkoin bum

Dok je kripto novac u početku bio "poteka" nekolicine štrebera, a kasnije i poželjna anonimna valuta tamne mreže, prihvatanje Bitkoina je poraslo uglavnom zbog činjenice da su veći onlajn portali prihvatili Bitkoine kao sredstvo plaćanja. Dok je Japan najavio da će prepoznati Bitkoin kao zvanično sredstvo plaćanja, prvi Bitkoin fond se bori za odobrenje na američkoj berzi. Zbog veće potražnje koju je ovo proizvelo, cena je naglo porasla. U prvoj isplati koja je izvršena u Bitkoinima, dve pice su promenile vlasnika za 10.000 Bitkoina u 2010. Danas bi ova suma Bitkoina vredela nekoliko miliona evra.

Gold Mines & Bitcoins Mining: Similarities

Koliko god zlato i bitkoini izgledali drugačije, postoje neke sličnosti. I jedno i drugo, bar samo po sebi, nisu zvanično sredstvo plaćanja. Cena je stoga određena nabavkom i potražnjom i ne kontroliše je centralna banka. Kao i kod zlata, "snabdevanje" bitkoinima je ograničeno. U srži protokola, nepromenljivo je predviđeno da maksimalno snabdevanje novcem bude ograničeno na 21 milion Bitkoina.

Kao što je potrebno sve složenije metode da bi se došlo do zlata koje je još uvek skriveno u zemlji, sve više računarske snage mora da se koristi za izračunavanje novih Bitcoin jedinica – takozvanog rudarenja. Ovi računari se zovu "rudari" i mali su računari sa velikim računarskim napajanjem. Svako može da kupi i upravlja ovim računarima i na taj način doprinese Bitcoinu. Nagrada za kupovinu i rad takvog računara je u tome što neprekidno "generiše" Bitkoine za svog vlasnika. Problem je, međutim, u tome što što više Bitkoina ima, to je veća računarska snaga potrebna za pojavu novih Bitkoina. Tako sve više računara mora da se kupi za istu proizvodnju Bitkoina.

Da li je Bitkoin anoniman – Bitkoin je pseudonaučan i 100% se može pratiti sa ključem

Još jedno zajedničkost između bitkoina i zlata je anonimnost. Zlato se može kupiti anonimno do limita za anonimnost (trenutno 10.000 evra). Iako se Bitkoin transakcije javno skladište u blockchainu, tamo se čuvaju samo pseudonimne adrese. Za svaku transakciju svaki korisnik može da generiše novu adresu, što veoma otežava identifikaciju pojedinačnih osoba. Međutim, ako je ova adresa poznata, jasno možete pratiti bitkoin tokove.

Milenijumska investicija naspram virtuelnog špekulativnog objekta

Iako se kripto valute, posebno Bitcoin, trenutno hipnotišu, one se još uvek nisu konačno uspostavile i još uvek su veoma spekulativne. Bitkoin je čisto virtuelna valuta koja nema osnovu realne vrednosti. Cena je veoma nestabilna i izuzetno osetljiva na najmanja dešavanja. Tehnološki kamen spoticanja i vladina intervencija takođe bi mogli da prouzrokuje da nova valuta u svakom trenutku ne poneze paru. Međutim, one mlađe kriptokurencije koje još uvek nemaju veliku tržišnu kapitalizaciju su u većoj opasnosti od neispunjavanja dužničkih obaveza, sam Bitcoin je već "prevelik da bi propao" prema nekim stručnjacima.

Zlato je, s druge strane, bila sigurna investicija hiljadama godina, nezavisna je od modernih tehnologija i, pored svoje investicije i razmene vrednosti kao hemijskog elementa, takođe ima stvarnu upotrebnu vrednost. Zlatnici sahranjeni u Rimu pre 2000 godina i danas imaju znatnu vrednost.

Nacionalne banke, politika i kriptokurencije i rizici

Bitkoini su relativno nova alternativa valutama nacionalnih banaka i zbog toga su u nekoj konkurenciji sa njima. Sada se postavlja pitanje kako će nacionalne banke i političari dozvoliti da im najvažnije sredstvo za uticaj na ekonomiju, inflaciju, digitalne valute izuzmu iz ruku. Jer ulaganjem u Bitkoin (ili zlato), štednja može, naravno, da pobegne od državno-"propisane" devalvacije kupovne moći štednje. Moguće mere se kreću od zabrane do manipulacija i derivata do uspostavljanja sopstvenih kriptokurencija, koje potom izmeštaju "nekontrolisani rast". Banke, kao što je SANTANDER banka, već koriste kriptokurenciju za interne bankovne transfere jer je brza i besplatna. I budimo iskreni – zar nije zgodno preneti vrednost nekome u roku od nekoliko sekundi? Međutim, svako ko poseduje Bitkoine mora da bude svestan da su Bitkoini bezbedni koliko i rukovanje njima i tajni ključ.

• Ako prenesete ovaj ključ, ili zaboravite lanac lozinki za oporavak, vaši Bitkoini će zauvek biti bespovratno izgubljeni.
• Transfer na malo pogrešnu adresu ne može se poništiti – ovde, takođe, Bitkoina više nema.
• Prijem Bitkoina treba da bude potvrđen sa najmanje 5 cifara blockchaina.
• Bitkoini – uskladišteni na internetu – mogli bi da budu žrtve hakera. Najbolje je koristiti takozvano "tvrdo skladište", neku vrstu obezbeđenog USB štapa.
• Ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da "skladište" sve svoje Bitkoine na svojim mobilnim telefonima. Kao rezultat toga, ako bi se neko dočepao mobilnog telefona, to više ne bi bilo anonimno uopšte.

Rezultat

Mi u principu ne savetujemo protiv Bitkoina. Digitalne valute su sada u doba "Divljeg zapada". Ima ih na stotine, neki će preživeti, drugi neće. Međutim, ako se ne uzmu mere zabrane protiv Bitcoina, Dasha, Litecoina ili Ethereuma, može se pretpostaviti da će se održati. Međutim, konačna vrednost, koja se satiče od ponude i potražnje, daleko je od sređene i nepostojanost je veoma visoka, što može da bude prilično nervozno. Ako želite da bude malo sigurnije i tiše, bolje ostanite sa Gold 1.0.
Ako ne bacite živce brzo, Bitkoine možete videti kao – verovatno veoma unosnu – spekulativnu priliku, ali i – ako se održava godinama – kao dugoročnu investiciju sa neodostojnim rizikom već i visokim mogućnostima.

Međutim, kao i kod ulaganja u dragocene metale, savetujemo vam da uvek ULAŽETE SAMO SREDSTVA ČIJI TOTALNI GUBITAK NE PREDSTAVLJA EGZISTENCIJALNI RIZIK ZA VAS!