Bankarska kriza podigla cenu zlata na preko 2000 dolara

"Preveliki da ne uspe" i još uvek švorc! Posle navodno "malih" američkih banaka Silicijumske doline i SignatureBank , prva velika evropska banka morala je da bude spašena tokom vikenda. Švajcarski UBS preuzima rivalski Kredi Suis za tri milijarde švajcarskih franaka, nakon što su švajcarska vlada i Švajcarska narodna banka (SNB) pozvale glavnu banku da to učini.

Cilj akcije bio je da se umire globalna finansijska tržišta. Investitori su, međutim, i dalje nervozni. Cena zlata nastavila je da skaиe i ispucala je 2000 dolara u ponedeljak (od 20. marta 2023. godine).

Credit Suisse – Šta se desilo?

Posle raznih skandala i, najskorije, najvećeg gubitka od 2008. godine , Credit Suisse je poslednjih meseci izgubio mnogo vrednosti.

Uprkos naporima da se banka restrukturira, izgubila je poverenje investitora i kupaca. Nedavno su povukli stotine milijardi depozita.

Kada većinski vlasnik, Saudijska nacionalna banka, nije želela da ubrizga još novca, Kredi Suis je konačno počeo da se koprca.

Veliki problem je što je Kredi Suis ubrojen među 30 institucija širom sveta koje se smatraju "prevelikim da bi propale". To znači da ako jedna od tih banaka bankrotira, to će rezultirati ogromnim poremećajima u globalnom finansijskom sistemu i štetom po čitave ekonomije.

Do preuzimanja Kredi Suisa od strane njenog velikog konkurenta UBS verovatno je došlo samo zahvaljujući velikom pritisku švajcarske vlade i SNB- a. Ove su, zauzvrat, verovatno ranije koristili međunarodni igrači (ECB, FED, Banka Engleske,...)  pozvan da interveniše. Međutim, SNB i država moraju da podrže spajanje sa ukupno 109 milijardi garancija i pomoći CHF.

Nervoza čini zlato privlačnim

Investitori širom sveta su izuzetno nervozni. Spasavanje globalno sistemski važne banke čini da finansijska tržišta drhte pred novom globalnom bankarskom i finansijskom krizom. Ako padne još jedna domina, to bi zapravo moglo da dovede do nove silazne spirale i kolapsa finansijskog sistema. Ali dok na berzama dominiraju duboki crveni brojevi, cena zlata eksplodira:

Zlato ponovo živi u svojoj reputaciji sigurnog utočišta. Zbog svoje dugoročne stabilnosti vrednosti, dragoceni metali su idealna zaštita od kriza.

U ponedeljak ujutru, posle sporazuma sa UBS Kredi Suisom, cena zlata porasla je na 2006,86 dolara po unci troje ili 1884,78 evra po unci troje.

Naročito u vreme sistemskih i političkih kriza, potražnja za zlatom se obično povećava, jer investitori svoju imovinu hedže dragocenim metalom.

Dilema centralne banke

Centralne banke i vlade su u dilemi: bore se protiv inflacije ili spasavaju sistem? Da bi se borile protiv visoke inflacije, centralne banke moraju da podignu ključne kamatne stope. Ideje koje stoje iza toga: Veće kamatne stope čine kredite skupljim i tako podižu novac sa tržišta i ponovo čine valutu "vrednom više".

Međutim, upravo suprotno primenjeno je na bankarsku i finansijsku krizu 2008: nulte kamatne stope i kvantitativno ublažavanje obezbedili su jeftin novac koji bi mogao da se iskoristi za spašavanje banaka. Međutim, više od decenije ove monetarne politike laissez-faire, to je upravo dovelo do visokih stopa inflacije.

Već prošle godine ECB, FED & Co su morali da pronađu sredinu sa svojom politikom kamatnih stopa kako bi se efikasno borili protiv inflacije ali istovremeno da ne bi gušili ekonomiju.

Sa bankarskom krizom koja se nazire, ova tanka linija postaje još teži čin balansiranja. Da li će centralne banke i vlade nastaviti da se bore protiv inflacije kada ceo finansijski sistem bude ugrožen?

Teza: Spasavanje banaka obustavlja povećanje kamatnih stopa

Već oko godinu dana američki FED i evropska ECB neprekidno podižu svoje ključne kamatne stope. Posle višegodišnje politike nulte kamatne stope, cilj preokreta u kamatnim stopama je da se uspori rekordna inflacija.

Upravo prošle nedelje ECB je podigla ključnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena kao što je najavljeno. Međutim, Fed, čija je odluka o kamatnoj stopi zakazana za ovu nedelju, već je pod pritiskom da ne podiže kamatne stope za 0,5 posto kako je planirano. Umesto toga, analitičari očekuju samo 0,25 procenata ili čak pauzu u kamatnim stopama.

Ako borba protiv inflacije bude ublažena rizikom od kolapsa sistema, odgovorni će se verovatno opredeliti za sistem!

Obnovljeni preokret u kamatnim stopama, milijarde obaveza i obnovljeni paketi spasa sistemski važnih banaka stoga više nisu malo verovatni. Niko ne može da isključi ponavljanje iz 2008.

Zlato, jedino što još uvek sija?

Oni koji su deo svoje imovine uložili u zlato verovatno mogu da gledaju u budućnost opuštenije.

Jer, ako se uskoro u sistem upumpaju novi trilioni kako bi se uštedele banke (a kao rezultat toga čitave države), onda možemo da se pripremimo za dugoročnije i veće podatke o inflaciji: novac će onda postati još manje vredan.

Zlato se, s druge strane, smatra najstabilnijom valutom od svih. Naročito u vreme visoke devalvacije novca, zlato nudi sigurnost i samim tim služi kao sidro inflacije.

Ako zlato vidite kao dugoročnu investiciju, uvek ste na sigurnoj strani kada kupujete zlato ! Zbog svoje ograničene dostupnosti, dragoceni metal je trajna imovina. To je bio slučaj vekovima i ostaće tako još dugo vremena. Možeš da se osloniš na njega!