Gold&Co – uvek informisan za vas. Kao prvi dragoceni trgovac metalima, pa čak i pre većine medija, izveštavali smo o novo planiranoj Direktivi Evropske komisije protiv pranja novca br. 4 još 2015. Sada je došlo vreme da se direktiva sprovede i u nacionalnom zakonodavstvu u Austriji – a priličan broj industrija pati od visokih zahteva.
Novim zakonom stvarni zadaci države se bez ikakve nadoknade troškova prebacuju na "članove izveštajnih profesionalnih grupa", tačnije na advokate, poreske konsultante, komercijalne trgovce, dragocene trgovce metalom i draguljima, posrednike u prometu nekretnina i osiguranja, konsultante za upravljanje i druge. Kod dragocenog trgovanja metalima to znači da je moguće kupiti zlato samo anonimno do vrednosti transakcije od 10.000 evra.
U godišnjem izveštaju o pranju novca Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova, čovek čita o takozvanim "agentima za izveštavanje":
U toku obavljanja svojih aktivnosti, članovi izveštajnih stručnih grupa posebno podležu sledećim obavezama:
- Verifikacija identiteta kupca pre uspostavljanja stalnog poslovnog odnosa, pre obavljanja transakcija koje premašuju 10.000 evra,
- utvrđivanje identiteta korisnog vlasnika,
- u slučaju fiducijarnih transakcija, utvrđivanja identiteta settlor-a,
- Utvrđivanje svrhe i prirode predviđene transakcije,
- pribavljanje informacija o izvoru sredstava,
- kontinuirano praćenje poslovnog odnosa,
- Provera da li je klijent "Političko izložena osoba" (PEP), već osoba od javnog interesa.
Odgovornost je nadležnog nadzornog organa da proceni da li su obaveze dospele marljivosti pravilno ispoštovane. U finansijskom sektoru, ovu nadzornu funkciju obavlja FMA, odgovarajuće komore i, u slučaju lica koja podležu Industrijskom kodeksu, od strane okružnih organa.
Kompanije koje su zabrinute takođe moraju da informišu i obuče svoje zaposlene o novim propisima o pranju novca. Svako ko ne dozvoljava sebi da bude proveren od strane vlasti, ne vodi nikakvu ili premalo evidencije (prema shvatanju kancelarije, to može uvek biti malo) ili ne prijavi ilegalne tokove novca, rizikuje visoke kazne. Ti napori nisu neuviđavi i nepridržavanje, kao i nedostaci, kažnjavaju se drakonski sa trgovinskom zabranom i do 30.000 evra.
Ukratko, kakve promene donosi ova nova, još stroža direktiva?
- Snižavanje praga anonimnosti sa 15.000 EUR na 10.000 EUR. Međutim, Austrija je i dalje iznad cilja EU od 7.650 EUR. U drugim zemljama EU, kao što su Italija, Španija, Grčka ili Francuska, ograničenja su još niža
- Uvođenje centralnog registra korisnih vlasnika To znači da će na evropskom nivou svi ekonomski korisnici kompanija, fondova ili drugih tela biti pedantno zabeleženi i učiniti ih transparentnim. Ove podatke prikupljaju svi deklaranti – ili. Ako vas vaš savetnik u banci pita odakle vam deponovan novac, to je upravo ova zbirka informacija.
- Nova pravila za transakcije sa politički izloženim licima (PEP), političarima ili državnim službenicima imaju za cilj da se onemogući trošenje nezakonito preusmerenih sredstava, kako direktno tako i indirektno preko rođaka ili drugih poverenika.
- Još strože obaveze marljivosti za one koji podležu prijavljivanju obaveza – obuka zaposlenih, istraga ekonomskih korisnika ili poreklo sredstava prilikom kupovine ili prodaje skupe robe.
- oštrije kazne za notifikatore u slučaju nepoštovanja propisa.
- Strože obaveze izveštavanja Dok su u prošlosti stranke za izveštavanje (poreski konsultanti, advokati, banke itd.) "samo" morali da prijave svoju klijentelu Kancelariji za izveštavanje o pranju novca Ako je postojala konkretna sumnja na pranje novca, oni sada moraju da preduzmu akciju ako postoji sumnja da "sredstva potiču od kriminalnih aktivnosti, bez obzira na iznos".
- Proširenje opsega predikatih prekršaja (poreklo sredstava je iz predikatskog prekršaja) Obim krivičnih dela iz kojih je novac za pranje ispružen. Nedavno su uključeni i finansijski kriminali, što naravno celu stvar čini unosnijim za državu.
Prema austrijskom. Krivični zakon zakonk čini sebe "... pranje novca kažnjava svako ko svesno prokrijumčari svoju ili tuđu nezakonito stečenu imovinu u pravni ekonomski ciklus....". Direktivom je sada izričito predviđeno da svi poreski prekršaji koji se kažnjavaju sa više od godinu dana zatvora moraju da predstavljaju predikatne prekršaje. Predikat prekršaji uključuju sve namerne prekršaje koji se kažnjavaju zatvorskom kaznom koja je veća od tri godine. Među njima su, na primer, pronevera ili falsifikovanje dokumenata. Pored toga, sada se dodaju i ozbiljnija finansijska krivična dela kao što su utaja poreza, krijumčarenje i lažne carinske deklaracije.
Zbogom profesionalna tajnovitost – po zakonu!
Kontrolu predikata prekršaja, kao što su utaja poreza ili korupcija, banke su već praktikovale, ali novi propis predstavlja veliko smanjenje za poreske konsultante ili advokate – umesto da oni savetuju svoje klijente – sada moraju da ih izdaju!
Zajedno sa novouvedenim registrom računa, kojima svaki poreski zvaničnik ima direktan pristup, ova nova direktiva odaje utisak ciljanja utajivača poreza, a ne terorista. Navodno, svetski trend prema transparentnom građaninu od 11. Pristup svim kretanjima računa na svim povezanim bankovnim računima (u Austriji) moguć je do tri godine retroaktivno. To znači da će svi samozaposleni morati da odgovaraju na pedantna pitanja o tokovima plaćanja na sledećem čeku – uključujući i ona njihovih supruga.
Mnogi sumnjivi izveštaji o aktivnostima banaka, malo iz drugih
Primenom Direktive o pranju novca br. 4 Evropske komisije, Austrija je napravila i novi zakon o pranju novca – osim bilo kakve percepcije i izveštavanja medija – koji je već na snazi od 1. januara 2017. godine. Međutim, to trenutno utiče samo na one koji podležu zahtevima finansijskog sektora za izveštavanje. Ovo su glavni sakupljači podataka i takođe dostavljaju najsumnjiviji izveštaji o aktivnostima. Međutim, od 26.6.2017.
Godišnji izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova pruža sledeći uvid u broj izveštaja o sumnjivim aktivnostima koje je u poslednje tri godine primila Kancelarija za izveštavanje o pranju novca Odeljenja za krivične istrage:
Dostignuća koja su rezultat implementacije Direktive o borbi protiv pranja novca i suprotstavljanju finansiranju terorizma
Ako bolje pogledate statistiku, postoje i neki uspesi, mada se može upravljati brojem. U 2016. godini, na primer, znatno povećanje broja sumnjivih izveštaja o aktivnostima za skoro 15 odsto ublaženo je značajnim padom broja osuđujućih presuda. Istovremeno, može se primetiti da su zapravo proverene sumnje u pranje novca, koje uglavnom izveštavaju banke, samo 1-3 odsto. Nasuprot tome, to znači da u 97-99 odsto slučajeva, nadležni organi koji učestvuju, od odeljenja za krivične istrage (BKA) do poreske uprave (BMF), Uprave za finansijsko tržište (FMA) do javnog tužilaštva i sudova, istražuju i istražuju potpuno neopravdane izveštaje o sumnjivim aktivnostima.
To rezultira statistikom, koja posebno provocira razmišljanje, da je skoro 99 odsto svih prijavljenih osoba pogrešno istraženo. Za pojedinca, za koga nadležni generalno sumnjaju i bez dovoljno razloga, to znači gubitak njegove privatnosti.
Zlonamerni jezici bi stoga mogli da se zapitaju da li, sa ovako niskom proporcijom stvarnih ubeđenja, ne bi bilo bolje govoriti o sistemu za generisanje sumnje nego o efikasnom anti-pranju novca.
Finansiranje terorista
Želeo bih da kažem par reči o naslovu Direktive o sprečavanju pranja novca, koja u svom naslovu ima reč "finansiranje terorista" na veoma medijski efikasan način. U procentima, pranje novca (oko 40-50%) i prevare (oko 40%-55%) čine najveći deo uzroka sumnjivih izveštaja o aktivnostima. Iznenađujuće, činjenice o često zategnutoj temi "terorizma" rangirane su izuzetno nisko sa 2,5-4 odsto svih izveštaja o sumnjivim aktivnostima. Možda bi ponovni naslov "Direktiva o sprečavanju pranja novca i prevara" bio mnogo više u skladu sa činjenicama.
U svakom slučaju, kritičari se nadaju da će se vlasti ponašati umereno sa u proseku 97% pogrešno osumnjičenih ljudi kako bi ionako neizbežna kolateralna šteta bila što je manje moguće
Parking - Besplatan u dvorištu