Kada dolar padne: Šta vlasnici zlata u Evropi treba da znaju sada

Trumpova strategija devalvacije

Američki predsednik Donald Tramp namerno gura napred sa devalvacijom američkog dolara. Njegova strategija: protekcionizam, tarife i politička konfrontacija. To je zato što slabiji dolar snižava cene američke robe na svetskom tržištu.

Ali ova politika ima neželjene efekte. Investitori sve više gube poverenje u stabilnost američke valute. Kapital teče iz dolara, indeks dolara (DKSI) pada. Druge zemlje i centralne banke takođe reaguju: diverzifikuju svoje rezerve, kupuju manje američkih državnih obveznica i traže alternative – na primer u zlatu.

Kraj poverenja: Sistem papirnog novca pod pritiskom

Od napuštanja zlatnog standarda početkom 1970-ih, i sa puzavim napuštanjem važnih principa monetarne politike, naš novac više nije podržan realnim vrednostima. Umnožava se po volji i njegova stabilnost se na kraju zasniva samo na poverenju. Ali ovo je uzdrmano čitavim nizom kriza poslednjih decenija:

• Naftne krize i inflacija 1970-ih
• Uvođenje evra 1999. godine
• Svetska finansijska kriza 2008
• Evropska dužnička kriza od KSNUMKS-a pa nadalje
• Pandemija korone od 2020. godine
• Rat u Ukrajini od 2022. godine

U svakoj od ovih faza, centralne banke su pribjegavale ekspanzivnim mjerama ili sve više omekšavale monetarnu politiku: programi kupovine obveznica, poplava likvidnosti, nulte kamatne stope. Rezultat: devalvacija kupovne moći – podmuklo, ali globalno. Ovo se odnosi ne samo na američki dolar, već i na sve glavne valute, uključujući evro i švajcarski franak.

zlato: Zaštita od kolapsa globalne valute

Zlatom se trguje širom sveta uglavnom u američkim dolarima – na primer na glavnim mestima trgovanja: LBMA u Londonu ili COMEX u Njujorku. Ako cena zlata raste u dolarima, to obično znači da dolar gubi poverenje i kupovnu moć.

Ali efekat nije izolovan. Pošto su valute međusobno povezane – kroz politiku kamatnih stopa, međunarodne trgovinske veze i sastav deviznih rezervi – slab dolar takođe ima uticaj na evro, franak i druge valute. Postoji uvezena inflacija: kada dolar padne, cene sirovina, energije i robe u Evropi često rastu.

Zato cena zlata obično raste u evrima, francima ili jenima – ali ne u istoj meri kao u dolarima. Efekat je u nekim slučajevima znatno prigušen deviznim kursevima. Iz tog razloga, postavljamo pitanje: Šta će se desiti sa cenom zlata evra ako se američki dolar sruši?

Primer izračuna: Zlato raste na 10.000 dolara – šta ostaje u evrima?

Konkretan primer pokazuje koliko snažno devizni kurs može uticati na vrednost zlata.

Početna situacija:

• Cena zlata: $ 3,300
• Kurs evro dolara: 1,16 Američki dolar za evro
• Cena zlata u evrima: 3.300 / 1.16 ≈ 2.844 evra

Scenario 1: Evro aprecije za 50 odsto

• Cena zlata raste na $10,000
• Novi kurs evro-dolar: 1,74 Američki dolar za evro
• Cena zlata u evrima: 10.000 / 1,74 ≈ 5.747 evra

Scenario 2: Evro aprecije za 70 odsto

• Novi kurs evro-dolar: 1,97 Američki dolar za evro
• Cena zlata u evrima: 10.000 / 1,97 ≈ 5.076 evra

Scenario 3: Američki dolar deprecira za 95 odsto

• Novi kurs evro-dolara: 1 evro = 20 američkih dolara
• Cena zlata u evrima: 10.000 / 20 = 500 evra

Zaključak iz svih scenarija:

Što više evro aprecira u odnosu na dolar, to će biti slabiji rast cene zlata u evrima – ili će čak biti preokrenut. U ekstremnom slučaju, sa devalvacijom dolara od 95 odsto, cena zlata u evrima masovno pada – uprkos eksplodirajućoj ceni zlata u američkim dolarima.

Ali takav scenario je teško realan. Jer:

• Takva ekstremna devalvacija dolara uzdrmala bi globalni finansijski sistem.
• Evro (ili bilo koja druga valuta) teško da bi se ekonomski nosio sa takvom snagom.
• U praksi, druge valute bi takođe bile pod pritiskom – a zlato bi tada poraslo u svim valutama jer se poverenje u fiat novac u celini urušava.

Stoga, zlato nije samo odraz slabosti dolara, već i mera globalnog nepoverenja u papirni novac u celini.

Lekcija: Čak i ako evro postane jak, zlato ostaje zaštitni štit protiv pada valute – jer sve glavne valute vremenom devalviraju. Poverenje u fiat novac opada na globalnom nivou – cena zlata je ogledalo ovog nepoverenja.

Jaka korelacija: Slab dolar = jako zlato

Istorijski gledano, postoji jasna korelacija: Kad god američki dolar oslabi, cena zlata raste – u dolarima, ali i u drugim valutama. Zlato služi kao protivteža politički kontrolisanoj akumulaciji novca.

Nasuprot tome, ako dolar postane jak – na primer zbog rasta kamatnih stopa ili ekonomskog poverenja – to usporava cenu zlata. Ali čak i u takvim fazama, zlato ostaje stabilna prodavnica vrednosti – posebno dugoročno.

Čak ni franak ne može da pobegne

Švajcarski franak se smatra stenom u surfu – ali čak ni ova reputacija ne štiti od globalnog gubitka kupovne moći. Početkom maja 2025. godine, cena zlata je takođe dostigla novi rekord u švajcarskim francima. To pokazuje da se globalna poplava novca ne zaustavlja ni na "najjači" valuti.

Razlog za to nije samo monetarna politika Švajcarske narodne banke, već i njene bliske veze sa drugim centralnim bankama, međunarodnim tržištima kapitala i trgovinskim odnosima. Nijedna valuta nije ostrvo.

Globalna monetarna politika: Sve je povezano

Devalvacija valuta nije slučajna, već sistemska. Centralne banke širom sveta se orijentišu jedna prema drugoj: Ako Fed snizi ključnu kamatnu stopu, ECB, SNB ili BoE obično slede taj primer. Na kraju krajeva, evro ili franak koji je prejak usporio bi izvoz, rizikovao deflaciju i oslabio ekonomiju.

Fluktuacije dolara takođe imaju direktan uticaj na druge zemlje kroz devizne rezerve (npr. Dolari u knjigama ECB) i međunarodnu trgovinu. Cena zlata takođe reaguje u skladu sa tim – širom sveta.

Odlučujuće za investitore: Cena zlata u svojoj valuti

Mnogi privatni investitori uglavnom gledaju cenu zlata u američkim dolarima. Ali ovo je često pogrešno. Odlučujući faktor je cena u sopstvenoj valuti – tj. u evrima. To je zato što samo to određuje stvarno povećanje ili gubitak vrednosti u sopstvenom portfelju.

Prema tome, nije cena zlata u dolaru ono što se računa – već cena zlata u evrima. A to u velikoj meri zavisi od deviznog kursa.